Oduvek sam želela da pišem. Nekada sam osećala toliku fizičku potrebu da sam samo lupala prstima po tastaturi bez ikakvog smisla. Tema mi nije dolazila, mozak, srce i jagodice nikada nisu bili sinhronizovani. A onda mi je sinulo...
Gordana Čobanović, u blogosferi poznatija kao Ana Gord, glavna je pokretačka sila koja stoji iza jedinog domaćeg bloga koji se bavi pisanjem (www.anagord.com) Ona je takođe kopirajter, učiteljica na vrlo popularnom kursu kreativnog pisanja (zajedno sa kolegom Aleksandrom Petrovićem) i spisateljica koja je uvek na...
-Za poeziju je potrebna samoća. Pesnik nije timski igrač,niti će to ikada biti. On je okrenut sebi i svom unutrašnjem životu. On dolazeći do svojih personalnih,intimnih otkrića, često dolazi i do onih univerzalnih! -U poeziji nema takmičenja. Ukoliko glad sujete želite da utolite u poeziji nemojte. Pobede pesnika često...
Ona nikada nije razumela moju potrebu za pisanjem i razbacivanjem nekih nebuloznih stihova proizašlih iz bunila usred pijanih noći ili očaja koji se često javljao kao savršen paravan samoći. Tada sam znao kao drogiran vikati njeno ime razočaran, tužan, ili možda samo slab na lepotu kojom me nikada nije počastila. Ona nikada nije pokucala na moja vrata osim u snovima iz kojih ne izlazi, ne izbija, kojima caruje, i sve čari svog šarma nesebično daruje. Ona nikada neće saznati da su...
Žmuova priča o princezi na zrnu graška. – Znaš, dok sam živeo u Južnoj Americi upoznao sam mnogo šarenolikog i zanimljivog sveta, ali niko nije ostavio takav utisak na mene kao Frida Kalo. – to su bile prve Žmuove reči pošto je pročitao moje priče. Nasmejala sam...
Kada smo se poslednji put videli, jedne sada već davne januarske večeri, vejao je sneg. Seli smo u jedan kafić u maloj ulici blizu Knez Mihajlove. Pričali smo kao navijeni oboje, bukvalno se boreći za reč. Smešno mi je što imam utisak da sam tek tada...
Ponekad pišem bez inspiracije. Smisla i emocije. Kao da pokušavam sebi da nešto kažem. A šta? Ne znam ni sam. Pisanjem bežim, od sebe, tebe...
Ne traži me, Tu u meni nabasaćeš na vreme Što bez tebe uz mene Dobro ništa učinilo nije; Pusti puštene ruke, Grad u kostima podrhtava. Star od svih ljubavi Što iznedrio je iz muke, Umoran da objašnjava Zašto se hvata za grudi Kad prolaziš; Ni zašto u mom grlu Za tebe je zamenica. Ne traži me, Još ne umem...
hajde sedi ali ne tu, uvek sediš do mene ovog puta sedi preko puta želim da te gledam molim te, samo ćuti nije da ne volim tvoj glas ali tvoje reči previše bole možda samo da mi čitaš da, to je dobra ideja možda da čitaš ono što sam ja pisala možda ću po prvi put čuti...
Ljudi misle da ne znaš kad te lažu. Pa lažu bez kočnica i reda. Onako, pravolinijski. Ja to umem da shvatim. Uglavnom, umem i da pređem preko te šarene laže. Nasmešim se. Aha, da, tako, jeste. Razumem, nije problem. Nema veze, drugi put. I ja...