Putujem sama. Idem natrag, odakle sam i pošla. Sad mi je nekako lakše. Nekada je bilo obrnuto. U grudima bi se nešto steglo kada bih krenula nazad. Nikad dosta novih ljudi, novih mesta, novih doživljaja i avantura. Sad je drugačije. Gust protok ljudi na ulicama, graja, muzika iz kafića,...

02 novembra, 2015 /

7:26. Ležim u svom tipično razbucanom krevetu, sa netipično kratkom razbucanom kosom i sunce me štipa za oči jer, naravno,opet nisam spustila roletnu. Grabim laptop, da kažem ponešto. Nisam skoro. Prvo hoću da kažem – spuštajte roletne, ljudi. Ja živim na trećem spratu pa je progoniteljima teško...

21 avgusta, 2015 /

Sedimo opet. On, Ejmi i ja. Stara ekipa opet na okupu, kao da vreme nije prošlo. Meseci letargije su za nama. Renesansa modernog doba se opet nastavlja. Moj kum i moj duhovni guru je opet tu. Vraća se iz mrtvih. Napokon vidim osmeh na njegovom...

06 avgusta, 2015 /

Ljubav, ljubav, šta o ljubavi?! Dokle o ljubavi? Toliko je pisano o ljubavi. Ne mogu da pišem o ljubavi! Ne, to ne znači da te ne volim...

15 juna, 2015 /

Čita mi se neka knjiga, da lagano misli idu niz red, uspore hod i otkucaji srca umire se, kao da je san. Nedostaje mi nemo iščekivanje i topla ravnodušnost još nepročitanih strana, naslaganih u knjige na polici do. Namerno su tihe, blago začikuju a znaju...

21 avgusta, 2014 /

Nisam želela da odrastem. Ali to izgleda mora. Želela sam da zauvek imam celo leto na raspolaganju, izležavajući se vazda na Suncu sa dobrom knjigom iznad lica.  Želela sam da zimske noći zauvek provodim ušuškana pod ćebetom na kauču, sa šoljom čaja i knjigom ispod naočara. Da mogu da...

08 jula, 2014 /

Dugo sam ga promatrao kroz rešetke. Izgledao je kao svaki drugi zatvorenik. Umorno, očajno, isfrustrirano. Ali tek odnedavno. Ranije je bio dosta vedriji. Reagovao je na štosove, pljuvao bezukusni pire krompir i nedovoljno kuvano meso, skakao od straha kad bi pendrek prevukli preko njegovih rešetki....

27 marta, 2014 /