- Vi, bre, žene, sve hoćete neke velike i moćne muškarce. Savršeno izvajane mišiće, istančan ukus, kraljevske manire, korporaciju i krstarenje Mediteranom. Izvinjavam se, al’ ja to ne mogu. Ja podrigujem i prdim. Simultano! Ponekad me mrzi i da se okupam, pa se samo onako...
- Stvar je u tome što ljudi vole da čitaju kako patiš. Kako te neka nemilosrdna egocentrična budala voza dok ti onako guskasto naivno trčiš za njim (ili njom, jelte) i jadaš se svetu kako se rastaješ sa životom. I usput piješ, i kuliraš i...
Na sedmom spratu sive zgrade, u centru grada, između autobuske stanice i zelene pijace, svakodnevno se raščupava punđa nestašne smeđe kose jedne Laure i svakodnevno se stiljivi pogled pomalja ispod trepavica. Viri kroz naočare, i kroz prozor. Svakog jutra dok čekam autobus, Laura se već vraća...
- Dobro jutro. – promrmljam narogušenim roditeljima sat vremena pre podneva, skupljajući parčiće svoje svesti u pokušaj budnog stanja. Kad već pomislim da su pred razvodom zbog žestine tona kojim govore, shvatim da gledaju u kutiju zla. U neke male ljude i velike vođe. Besni...
Petak je bio metal i pivo. I ljubav. Onaljubav koja ne prestaje čak ni kad svi gledaju u tvog dečka koji nikog ne gleda i samo svira svoju nevidljivu gitaru, ili tako neki instrument, dok mu pridržavaš pivo i kapiraš da si popila više od...
- Šta, samo je nestao? - Da, samo je nestao. - Ma jesi sigurna da nisi napravila nikakvo sranje? - Ma nisam imala priliku da napravim nikakvo sranje! Dobro, možda sam malo smarala. Ali to je ono što ja oduvek radim. Ništa novo. - Pa dobro. Možda mu samo...
- Ne jede. Ubija se od alkohola. Cigare proždire. – kaže, grleći prstima svoju kriglu - Stvarno bi trebalo da popričaš sa njim. - Ne, sa njim bi stvarno trebalo da popriča nutricionista. Ili psihoterapeut. Ne mogu ga ja naterati da jede. Ili, još crnje, da...
Ponekad je sve što želim jedna soba u nekom dalekom delu sveta. Ili bar grada. Soba sa dovoljno velikim prozorima da se u nju ušunja dan, soba sa dovoljno malim krevetom i dovoljno velikim pokrivačem da se podnjim skupimo, ležimo i bojkotujemo ostatak sveta dok...
Ovog maja, umesto da šetam plavu haljinu i plave starke kroz park, ušuškala sam se u crveno ćebe sa rukavima, zagrizla princes-krofnu i slušala kako pada kiša, puštajući misli da lebde kroz sobu i lepe se za redove koji su se smenjivali na ekranu. Naletela sam...
- Ona ne postoji, je l’ da? – pitam, crtajući razočarani osmeh po svom licu. - Ne razumem. – kaže, otpija malo piva i vuče dim. - Kažem, ne postoji. Ne pišeš ti ni o kakvoj „njoj“. Ti pišeš o sebi, da privučeš druge. - Koje druge? - Pa...