Turska kafa i turski sed. Debelo parče štrudle i debeli sivi duks. Gorak gutljaj gorke tečnosti. Prigušen zvuk televizije u pozadini. Prigušen vrisak zgužvanih misli koje mole da ih ne zarobim tastaturom, ili olovkom. Je l’ imaš nekad osećaj da je dosta? Možda sam zaista rekla...
Jednog dana, jedna mala je rešila da izađe sa svojim drugom. Jer divno je kad imaš druga. Divno je kad te neko tako lepo razume. Kad nekog znaš toliko dugo i imaš poverenja u nekog tako dugo, i on te nikad ne izneveri. Jednog dana,...
Juče je bio veliki dan. Juče sam obukla crni blejzer, kupljen isključivo za ovakve vrste sastanaka, jer je mama rekla da se, zaboga, Milice, na tako važan razgovor ne ide u teksas košulji i teksas farmericama. I nemoj slučajno da si isplela onu čupavu kiku! Obukla...
- Neosporno je da te voli. – izjavila sam, potpuno uverena u to što govorim. - Jeste? – čula sam tračak nade u njenom pitanju, koji je i dalje navijao za srećan završetak. - I da mu trebaš. Više je nego evidentno da mu trebaš. – klimnula...
Januar. Ispitni rok. Na jednoj strani grada, jedna mala čupava glava pospano trepće. - Spava mi se. - kaže, gaseći svoj minijaturni zeleni alarm koji zvoni strogo u devet. Ne izležava se, ne pije kafu. Čim izađe iz kupatila, spakuje knjige, prosledi sveže pripremljena skripta, i sedne...
Prvi dani januara doneli su mi praznične čestitke onih koji me ne poznaju baš najbolje, saučešće onih koji me poznaju malo bolje, i jedno veliko ništa od ljudi za koje sam mislila da me znaju u dušu. Od onih za koje bih ruku u vatru...
Izraženih podočnjaka i čupave kose, sedela je tik uz prozor i između dva zalogaja piletine i omiljenog gaziranog pića, osetila pogled koji je dolazio od susednog stola. - Eskjuzmi, spik ingliš? – pitao je crnomanjasti dečko, njenih godina. Začuđena, potvrdno je klimnula glavom. - Aj džas vontid...
Dragi deda. Preći ću odmah na stvar. Kratko i jasno. Nisam bila dobra. Nisam uopšte bila dobra, i znaš šta? Apsolutno mi nije žao. Ove godine sam, po svojoj slobodnoj proceni, odrasla bar tri godine, jer sam naučila da šutnem neke ljude u nezahvalne guzice, izbegnem kurtoazne...
„Ono što hoćeš – od toga bežiš. Ono što ti treba – nemaš pojma šta je. Ono što si postigla, čini te ponosnom...
Ponekad dođe dan u kom ti ništa ne ide. Seliš se, ruku punih torbi i kesa, i glave pune neophodne papirologije. Kasniš na autobus i kasniš na šalter. Ne uklapaš se svojom čupavošću u skockane prilike na ulici, ne uklapaš se svojom pospanošću u užurbanu...