10 maj Šteta što si prazan

– Ona ne postoji, je l’ da? – pitam, crtajući razočarani osmeh po svom licu.

– Ne razumem. – kaže, otpija malo piva i vuče dim.

– Kažem, ne postoji. Ne pišeš ti ni o kakvoj „njoj“. Ti pišeš o sebi, da privučeš druge.

– Koje druge?

– Pa sve te, koje žele da budu ona. Sve te koje vape da pišeš o njima, kao što pišeš o njoj.

– Pa? Nisam ja kriv što su one glupe. I smešne. – kaže i nonšalantno se kezi.

– Da nije njih, niko ne bi čitao tvoju poeziju. Niko ti ne bi lajkovao blago patetične objave. Niko te ne bi doživljavao kao potpunog kralja. A ti kažeš da su glupe. I smešne.

– Glupe su – kaže – zato što veruju da ja mogu da ih spasim.

– Pa da. One sanjaju o tebi, a ti sanjaš o sebi. Zapravo pišeš ode sebi opisujući tu nepostojeću. Da te vole još više.

– Dokle god je dobro plaćeno… zabole me. Uostalom, mnogi bi voleli da su na mom mestu.

– Da, jako bismo svi voleli da zbog veličine sopstvenog ega izbegnemo svaku realnu priliku da budemo srećni. Baš bismo voleli. – kažem, i samo se sklonim. Ne umem ja pesnike.

Znaš, znam te neke momke… Sami sebe nazivaju intelektualcima i umetnicima. To su oni koje prosečno naivno žensko biće vidi kao dobru alternativu napucanim sirovinama u pet brojeva manjim majicama. Oni danas, međutim, često imaju samo poneki talenat više. Poneki centimetar više, poneku slatku reč više, ali ego toliko veliki da ništa od navedenog ne može da bude dovoljno pokriće.

Oni šarmiraju pogledima, kupuju njanjavim pričama, očaravaju seksi rifovima, i vape da ih voliš. Vape da ih želiš. Vape da ih lajkuješ, pratiš, podržavaš. Vape da im uvećaš četu, i gube se u toj svojoj želji da ni od čega naprave nešto, da umesto jedne imaju sve. Da ih gledaš kao nešto nedodirljivo. Da se hvale kako si svojevremeno i ti, tako kul i sjajna, pala na njih. Da zapravo i nisi bila nešto posebno. Da si bila relativno obična. Da si bila zanimljiva samo dok nisi bila njihova. Da oni teže nečemu žešćem. Divljem.

A zapravo teže samo sebi.

Jer…

Ništa ne leči kompleks kao gomila riba koje se otimaju o tebe, zar ne? Ništa ne leči kompleks kao pun telefon poruka. Ništa ne leči kompleks kao kad te toliko ljudi zna. Kao kad toliko ljudi hoće da bude u tvom društvu. Kao kad toliko ljudi misli da ti kompleks nemaš.

I ne brineš se kad te jednom razotkriju.

Ne brineš se kad te provale, kad shvate da ne nudiš ništa sem magle i priče za laku noć.

Ne brineš se, jer hej. Četa se i dalje uvećava. Neka nova lica te lajkuju. Prate. Žele.

Pogledaćeš se u ogledalo, i bićeš zadovoljan onime što vidiš.

Jer, ti si neverovatno popularan mladi čovek.

Ti si sjajan dečko i umetnik u usponu.

Ti imaš svoju knjigu i svoju gitaru.

Ti imaš svoje izmaštane muze.

Ti imaš svoje kurve.

Ti si sjajan dečko.

Samo…

Šteta što si prazan.

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografija: weheartit.com