14 feb Izmis’la sam ga!

Jednog dana, jedna mala je rešila da izađe sa svojim drugom. Jer divno je kad imaš druga. Divno je kad te neko tako lepo razume. Kad nekog znaš toliko dugo i imaš poverenja u nekog tako dugo, i on te nikad ne izneveri. Jednog dana, jedna mala je shvatila da se možda, malkice samo, u tog svog druga, zaljubila.

– Da znaš da i ja imam tremu. – izjavila sam.

– Zbog čega? – zbunila se.

– Pa zbog tvog frendejta! – razjasnila sam.

– Zbog mog – štaaa?

– Zbog tvog dejta sa drugom koji ne zna da je to dejt… – objasnila sam – Frendejt! Izmis’la sam ga!

– Aha… Misliš, dejt za jadnike.

-Baš ti hvala, znaš! – prenerazila sam se.

– PA JA IDEM NA TO, ZNAŠ. – prenerazila se i ona.

Ispalo je nerešeno. Naša preneraženja, njen frendejt, očekivanja pre i očekivanja posle. A onda se desila i ta situacija sa Kovrdžavom.

Kovrdžava je druga sjajna mala.

Kovrdžava je silno htela tog jednog elokventnog, lepuškastog, i nadasve šarmantnog mladića. Mladića koji je, delovalo je, stvoren za sve. A kad kažem sve, mislim za sve – osim za nju. Tako je bar on video stvari, i toga je i ona postala svesna u nekom trenutku. U tom trenutku, zbog njega je izjavila da sva sranja u životu počinju na slovo S. Zbog njega je iskoristila psovku koju sjajne male inače ne koriste. Ja sam dodala još nekoliko sranje slova, i još nekoliko psovki. Tek iz solidarnosti. Uglavnom.

Postoji i ta treća mala. Da li je sjajna, ne mogu da kažem – previše sam subjektivna. S druge strane, znam da se ta treća mala oseća sjajno. Oseća se sjajno jer jede vafl sa jednom sjajnom malom, jer planira kafu sa drugom. Oseća se sjajno jer neki ozbiljni ljudi u odelima misle da ona vredi. Jer nekim drugim ljudima, pa i sebi, uspešno dokazuje da vredi. Jer je skoro sasvim sama prošla kroz neke teške stvari kad nikoga za nju nije bolelo uvo. Jer je kao nagradu dobila tog jednog sjajnog, i to jedno pivo, i taj prvi red, da skakuće uz ovo i da je boli briga za one koji se pojave samo kad su u problemu.

Da zaboravi na tuđa očekivanja i posveti se svojima. Da zajebe pravdanja, pogotovo kad ih traže oni koji ih ne zaslužuju. Da pruži sve što može onima koji su nepravedno zapostavljeni. Da napravi sebi dugu u zelenim nijansama, i jedan suludi tobogan koji će je lansirati među ljude koji razumeju. Među ljude koji umeju da budu tu. Među ljude kojima je stalo.

Rekli su mi da se ne zanosim, jer takav tobogan nije moguć.

Rekla sam im da se malo zanesu, jer oni postaju nemogući.

Rekla sam – tobogan je stvaran, a oni su pitali kako znam.

Rekla sam, čuj, kako znam.

Izmislila sam ga.

Lično ja.

Tako znam.

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografija: favim.com