21 feb Možda je kraj

Turska kafa i turski sed. Debelo parče štrudle i debeli sivi duks. Gorak gutljaj gorke tečnosti. Prigušen zvuk televizije u pozadini. Prigušen vrisak zgužvanih misli koje mole da ih ne zarobim tastaturom, ili olovkom. Je l’ imaš nekad osećaj da je dosta?

Možda sam zaista rekla sve što sam imala. Sve što sam htela. Sve što me je bolelo i sve što me je lečilo. Možda je vreme da stavim tamne naočare i taman šešir. Da sednem na motor na koji nikad nisam smela da sednem i jednostavno odem u tom nekom pravcu, za koji nisam sigurna da je pravi, a koji ipak toliko sanjam u poslednje vreme.

– Previše dramiš. – kaže – Ne možeš da pišeš, pa šta? Samo još jedna pauza.

– Možda je kraj?

– Možda ti je samo dosta prežvakavanja istih motiva zato što bi to nekome moglo da se svidi.

– Pa, ako iznova žvaćem iste motive, a nemam nove, onda to jeste kraj.

– Jesi sigurna da nemaš nove?

Ovo odćutim.

– Ako si postala svesna da prežvakavaš iste motive samo zato što ih neko tamo lepo prihvata, onda je izvesno da želiš dalje. Sa novim motivom ili bez njega. Prežvakavanje je u redu samo ako tebe prežvakava neko drugi. Nemoj da prežvakavaš sama sebe. Izlizaćeš se. Znaš, da bi dostigla novo, nekad jednostavno moraš da pustiš staro.

Bio je u pravu. U nekoliko rečenica, rekao je sve ono što se meni motalo po glavi nedeljama unazad, tekstovima unazad. Ako želiš ono što te ispunjava, moraš da se odvežeš od onog što je prestalo da te radi. Od pogrešnih ljubavi, propalih prijateljstava, prežvakanih tekstova. Ako želiš ono što te ispunjava, moraš da se odvežeš od svih onih o čijim očekivanjima brineš više nego o sopstvenim.

Talog turske u šolji bio je uveliko ohlađen, a štrudla je nestala sa tanjira. Želudac je igrao a ja nisam bila sigurna jesam li je prežvakala umesto nekog starog teksta, ili se sa njom nešto drugo desilo. U trenutku, ostali su samo ovi redovi, zbunjeni izraz lica, i želja da krenem dalje.

U neke nove redove, koje nećete voleti samo vi.

U neke nove redove, koje ću ponovo voleti i ja.

Možda je došlo vreme da stavim tamne naočare i taman šešir.

Možda je kraj.

A možda će tek početi…

Autorka: Milica Stanisavljević

Fotografija: favim.com