Ne nosi crno, ne nosi belo i ne ronzaj na svadbama – to bi trebalo da okačim velikim slovima na neki duševni ofinger za ubuduće. Bila sam na svadbi u subotu. Bilo je emotivno, veselo i pijano. Na svadbama se ne plače, je l’ tako?...

Septembar je čekao iza ugla, a sa njim odlazak. Konačan beg iz provincije. Nikad kao ovog leta nije sebi izgledala kao izdajica, kao prevarantkinja. Prijemni je položila lako i bila u prvih deset na rang-listi. To joj nikad i nije bila briga. Sve što je...

Sedam godina sreće je ništa naspram onog što tek sledi, zapisala sam u dnevniku. Žene pišu takve bljutave stvari kada slave godišnjice braka. Al’ stvari u našem univerzumu su postavljene tako da je nekad i bljutavo manje bljutavo samo zato što je istinito. – Da li...

Prazan je ovaj kofer mili Ali ga vučem Kao da je od mene teži Šta misliš Možda se u njega spakovalo vreme Možda ono sa mnom beži Gore Da pokupimo odbegle balone I tvoje nedostižne snove Ako se okrenem za sobom Možda postanem kamen Možda me začara lažna umetnost Koju svojim lažima stvaraš Ne ne voliš me Samo se...

Pita mene Tijana: Kada si se u životu osetila kao froncla? Mislim se, pusti me, sestro slatka, malo malo pa se isfronclam! Neću da zapomažem, nije to moj stil, ali valjda je to postalo tako normalno. Da se osećaš loše i da se ne osećaš loše i...

Ne volim osobe koje žive po pravilu Koje su stvorili ljudi bez mozga. 1. Pravilo: Živi do tridesete Zatim se povuci u kuću nemoj više nikad da se napiješ Da izlaziš Da odslušaš neki koncert Prijatelje viđaj što ređe Ko će još da sluša tuđu muku. 2. Pravilo: Jebao/Jebala si se sa kim god da si stigao/stigla Minimiziranih...

Pustila sam April Rain. I videla nas kraj Sunčanog keja. Skriveni pod korom drveta. Delimo poslednji gutljaj vode i smejemo se. Govoriš da voliš moj osmeh i skanjaš mi pramen kose iza uha. Tvoji prsti u mojoj kosi kao da iscrtavaju bezgraničnu mapu sveta. Ispisujem...

Kao onda kada smo imali 20 godina i kada je vrhunac dana bilo pronalaženje skrivenih kutaka na Kalemegdanu. Zavukli bismo se u neko ćoše i ljubili. Bez Beograda. Bez ljudi. Bez svemira. Stvorili smo vakuum od poljubaca. Sanja mi se sa tobom. U glavi mi je svaki...

-Zašto mi se ne javljaš? -Zar nije očigledno? Odlazim. -Zar ne mogu da te vidim? Na sat, dva? -Ne. Oprostili smo se. Već nekoliko puta. -Ovaj put je stvarno, zar ne? Imam takav neki osećaj. I ne želim da ga imam. Želim tebe. -Odlazim, da...

Kada je umrla, tražio je da mu kupe onaj običan drveni ram kod Kineza. Tu da stavi njenu umrlicu i zakači na kuću. Pažljivo je uvukao umrlicu u ram, obrisao staklo prvo krpom, a onda i rukavom – kao da je to mnogo važno da...