Zima se proteže u kraju, kao neka mnogo loša i spora mačka. Hladna je, taman onoliko da te zaboli do kostiju, pa se motaš u krug i unazad. Osjeti se noć, kao plašt dok se nadvija nad bespomoćnu i duboku vodu. Jutros je u susret...
Ja sam mamac na udici ajkulama. Zagađeni okean između kontinenata. Smrdljiva riba koju donosi plima u tvoj davno odsanjani san. Idi!- rekla si prijekorno, ali nigdje se nisam makao. Šupčino!- suviše ružna riječ na tvom lijepom jeziku, ali bih je ipak sa uživanjem polizao. Letjele su...
Lenjo decembarsko jutro kotrlja se niz železnički peron. Smeđokosa dama iščekuje neotesano šištanje lokomotive, dok nestrpljivo privija putnu tašnu na grudi. Propinje se na nožne prste i pokušava da osmotri horizont u izmaglici. Šaku nehajno pozicionira iznad gustih obrva. Jutarnje svetlo pada na njene kapke i otkriva...
Uspešno smo završili četvrti konkurs Crne ovce za kratku priču na slobodnu temu i na temu ,,Sloboda’’. Ovoga puta na konkurs stigle su rekrodne 342 priče iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, SAD. U širem krugu smo odabrali 70, a u najužem...
Dragi autori i čitaoci, Crna ovca raspisuje četvrti konkurs za kratku priču na temu ,,sloboda’’, ali i na slobodnu temu. Sloboda kao stanje ili nedostatak, prostor samoostvarenja. Sloboda koja se želi, osvaja, gubi i traži. Oslobađanje duha, uma i tela. Slobodne ljubavi i ljubavi bez slobode. Ljudske...
Baštovan: Dobro jutro, mili moji cvetovi! Pa, kako ste danas? Ah! Ruža vene! I orhideja! Zaboga, pa i đurđevak! Šta je ovo! Sve nestaje! Dečak: Dobar dan. Baštovan: Dobar dan, dečače. Otkud ti? Dečak: Iz daleka. Tužni ste, vidim. Zbog čega, ako smem da upitam? Baštovan: Moje cveće vene....
Otvaram teška, zelena vrata. U tom trenutku ispred mene se pojavljuje žena duge, crvene kose. „Opet ti?“, upitala je Susana gledajući me preko debelog rama svojih naočara. To mi je više zvučalo kao tvrdnja nego kao pitanje. „Da, ali ovog puta je drugačije.“ „U redu. Svakako imam vremena...
Na stolu plavkasta novčanica, malo izgužvana. 1000 dinara. Na njoj slika žene čija je kosa uvezana u maramu. Stara novčanica, baš stara. U levom ćošku joj je parče prilepljeno selotejpom. Tata je promrmljao sebi u bradu da je to sve što nam je ostalo. Mislio...
Pokušavam da provalim u kom pravcu me voze. Uzalud. Džak navučen preko glave ne propušta ni najmanje svetlosti. Malopre sam se osvestio. Sve se odigralo brzo, kao na filmu. Izašao sam do trafike po pljuge i novine. Poslednje čega se sećam...
L’accident de la Gare Montparnasse, 16 h, 22. X 1895. Le Petit Journal Gusta, lepljiva para pokreće točkove oronule lokomotive uoči devetog časa tragičnog utorka. Parna lokomotiva pouzdanog prevoznika L'Ouest napušta peron u priobalnom gradiću na samom obodu Francuske, snažno krčeći svoj put do doma devet muza...