Postoje nedostajanja od kojih se ne može ozdraviti. Novembri umotani u maglu i prljave reke. Postoje kiše koje nikako da padnu, kao namerno šušte nad glavom, al' na zemlju neće da se spuste. Muzičke reči i rečenične sonate. Cele. A nedovršene. Jer sve prolazi, a one...
„To je lako.“, rekla je Katerina. „Samo treba da napišeš priču koju niko neće razumeti. Zatvorenu. Tvrdu. Što više nejasnoća – veće priznanje i prestiž.“ Nismo se Katerina i ja uvek razumeli. Ja sam mislio da je život pravilan, linearan, i pre svega, hronološki tok događaja....
,,Gdje si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kaži, ako si razuman!’’ Knjiga o Jovu Dogovorili se Bog i satana da iskušaju nesrećnog Jova. Dogovorili se. Eto, ćaskali, pričali, nadmetali se i rešili da ga testiraju. Nit’ kriv, nit’ grešan, nit’ ičim izazvan, bedni Jov propade...
Otvaram oči jedva, nakon nekoliko obaveznih odlaganja alarma. Ujutru od slabosti ne mogu ni pesnicu da stegnem, a opet, iz sve snage mrzim taj telefon koji me budi. Narednih sat vremena gledam u isti, ali, ako mu se posreći da je sunčano jutro, da iz...
„Well, meet me, Jesus, meet me, Meet me in the middle of the air. If these wings should fail me, Lord, Won’t you meet me with another pair? Well, well, well, so I can die easy.“ In my time of dyin’, Bob Dylan Po reci se prosuo krvavi odsjaj zalazećeg sunca....
Njen miris širio se obalama, vezući prostranstva koja nas ostaviše bez daha....
U polusenci ulične svetiljke dečak od, reklo bi se, šest godina, prišao je slučajnom prolazniku, gospodinu dobro utopljenom u debljini kaputa i sopstvenog stomaka, zatraživši mu koji dinar. Gospodin se podrugljivo nasmeja, i podigavši prezrivo levi ugao usne, dade dečaku nekoliko gvozdenih novčića. Dečak se...
Da. Treba da pišem. Da se praznim u belilu. Prazan prostor od kog boli glava. Previše svetlosti. To malo, zajedljivo zlo me uvek ostavi na cedilu. I pobegne. Negde gde zadovoljava svoju nesputanu dušu. Kako bih mu, slatko, spalila sve puteve krvotoka. Ne bi to...