01 jun Baštovan                                            

Baštovan: Dobro jutro, mili moji cvetovi! Pa, kako ste danas? Ah! Ruža vene! I orhideja! Zaboga, pa i đurđevak! Šta je ovo! Sve nestaje!

Dečak: Dobar dan.

Baštovan: Dobar dan, dečače. Otkud ti?

Dečak: Iz daleka. Tužni ste, vidim. Zbog čega, ako smem da upitam?

Baštovan: Moje cveće vene. A bio je to najlepši vrt u gradu. Sada sve vene. I ja ću, znam to.

Dečak: Pa zašto ne učinite nešto?

Baštovan: Sve sam pokušao, ali, ne vredi. Vene. Svaki dan.

Dečak: Da pokušam ja?

Baštovan: Ne znam šta bi ti mogao da uradiš, pa ti čak i ne poznaješ moje cvetove! Ali, dobro … probaj. Nemam kud.

Dečak: Prvo počupajte  sve!

Baštovan: Da počupam sve?!

Dečak: Da, tako je. A sad plačite!

(Baštovan počinje da plače, za njim i dečak, plač je sve glasniji,  sve ječi od plača ova dva bića, a onda … ućutaše!)

Baštovan: Vidi! Svi cvetovi su opet tu! Pravo čudo! Kako se to desilo?!

Dečak: Tuga je vrlo, vrlo sujetna. Povlađujte joj. Tugujte svoju tugu … ako ste tužni. Pa će posle sama otići. A sad, odoh i ja …

Baštovan: Daleko?

Dečak : Ha, ha, ha!!!   

Autorka: Gordana Stamenković

Izvor fotografija: pinterest.com

( Priča „Baštovan“ izdvojena je na konkursu „Promena“).