05 feb I vidiš – ljubav!

Rodio si se

Jednog dana

Došao iz nekog

Boljeg sveta

Gde ljubav

Si živeo

Rodio si se

Kao Dušan

Ili Amos

Možda Li

Nije ti

To bilo bitno

Rodio si se

A oko tebe su

Igrali

Smejali se

Njihali

Tebi ništa jasno

Bilo nije

Kako su znali

Da dolaziš

U njihov svet

I zašto ti se

Toliko raduju

Bio si zbunjen

Imali su ista lica

Bela

Ili crna

Možda žuta

Ali ista sva

Nije ni to bilo

Važno dok

Su osmeh nosili

Hteo si da ih voliš

Da obgrliš ceo svet

Dobri su

Mislio si

U znak dobrodošlice

Čak si i darove

Dobio

Pohrlio si

Detinje i naivno

Ka njima

Ka tim srećnim

Istim licima

Čisto

Iskreno

A dobio hladan tuš

Iz kutije

Prekrasnom mašnom

Okićene

Izašla je mržnja

Prema drugoj

Boji kože

Tuđem jeziku

Kulturi

Naciji

Ni sam nisi

Bio svestan

A primio si dar

Mržnje pun

Onaj koji

I danas možda

U srcu nosiš

Onaj koji te

Obeležava možda

Za ceo život

Koji čini

Da na tuđe

Pljuješ i gaziš ga

Da za svoje

Gineš

Mada ne znaš

Zašto baš treba

Da gineš

Jer to je ljubav

Prema zemlji

Narodu kažu

Tako se postaje

Jedan od njih

Sazriš malo

Ako i sazriš

Shvatiš da si

Nasamaren

Da nije to ljubav

Naprotiv

Kutiju si mržnje

Sa osmehom dobio

Sa osmehom je

Naivno prihvatio

Naivno doživeo

Da srećni su bili

Jer ih je više

Loših

Samim  tim

Je krivica

Za svakoga manja

Da srećni su jer

Opravdanje više

Tvojim rođenjem

Oni imaju

Za sve protraćene

Živote

Za sve

Nedosanjane snove

Jednoga se dana

Probudiš

Ti otvoriš

Nekad oči

I vidiš – ljubav

Jer ne želiš da budeš

Jedan od njih

Želiš da voliš

Kao i pre

Nego što si deo

Ovoga sveta postao

Pre nego što si

Za mržnju čuo

Da obgrliš ceo

Svet i ne

Sudiš po etiketi

Nego po srcu samo

Ne želiš da

Gineš za svoje

I tako ljubav pokažeš

Želiš da ostaneš

Tu gde jesi

Sanjaš najlepše

Delaš najbolje

Želiš da

Životu povratiš cenu

Jer to je jedino

Što zaista vredi

Jedino ti takav

Ovde vrednost

Imaš – živ

I čistoga srca

Ti za to znaš

Kad sazriš

Ako i sazriš

I ništa nije

Bitno više

Samo ti

Samo ljubav

Koju si sa

Sobom na ovaj

Svet doneo

Koju ti kriju

Al’ ti se ne daš

Opet je u tvojim

Rukama

I za nju si da

Gineš spreman

I ni za šta više

Jer ona jedina

Smisla ima

Ona je jedina

Čiji život ovde vredi

Ona si ti

I tvoj život

I nema tu dalje priče.

Autorka: Histina Petrović

Fotografije: pinterest.com