05 mar Izgubljeno odmah

I: Hoćemo u šetnju?

H: Hajde!

I ne pita kada, niti se ova druga premišlja, ne bi li našla pravi termin za prijatelja. Jer svaki je tren validan, ako je prijatelj pravi.

Eh, moja I., da su svi kao ti! Šta se to desilo sa ljudima? Sećam se, bili smo klinci, dođemo ispred vrata svoga prijatelja i zovemo na igru. Oni malo slobodniji, puštali bi svoj glas pod prozorom, dozivali prijatelja dokle god ne razbude komšiluk i prijatelj se ne pojavi na prozoru. A pojavi se uvek! I bude mu milo. Već kroz koji minut, zajedno su. I lepo je. I bude tako do večeri, kada se oglase roditelji, koji pozivaju na spavanje. A njima bude mrsko poći. Ali nakon što peti put začuju svoja imena, ipak pođu. Broje do pet uvek, jer znaju da roditelje nervira to, a njih važnima čini, mada znaju da nije baš lepo. I dok odlaze svojim kućama, zaklinju se na druženje i sutra i prekosutra i ono nakon prekosutra i … I desi se onda nešto – ne dođe naredni dan. Zapravo dođe, ali mi smo sami, a obaveza je puno. Pa nas pozove prijatelj, a mi u notese gledamo užurbano, uz smešak govoreći da će se naći sigurno neki termin za njega, krajem nedelje. A možda notese i nemamo, al’ nemamo ni volje za odazvati se na igru odmah. Dogovorićemo se, kazujemo važno. Čućemo se još. Kad budemo imali vremena, jer smo u gužvi. A dani prolaze. I ne čujemo se.  I ne dogovorimo. Čak se i ne setimo! Onda nam nekad bude žao što se ne setimo. Bude nam žao, jer stalno čekamo neki pravi, slobodan tren. Šta se to desilo sa nama? Negde je zapelo, nešto se umorilo, to neko „odmah“  od nas se otrglo. A nije smelo tako.

Vratite „odmah“, ne odlažite i to za sutra! Ne govorite da ćete se čuti, tek dogovoriti. Nećete. Samo ćete se udaljiti. I više nijedan tren neće biti pravi.

Izlazim iz prevoza, krenula da se nađem sa I. Da joj kažem koliko volim naše šetnje. Srećan rođendan, I.! Šalim se, nisam zaboravila da ti je rođendan daleko, al’ volela bih da ti je svaki dan divan, k’o rođendan. A, uostalom, ko to kaže da treba prijatelju samo na rođendan kazati kako ti je stalo? Ha, opet čekate pravi tren? Ja ne.

Zagrljaj.

Autrorka: Hristina Petrović

Fotografije: pinterest.com