Nije bitno kada, gde i ko. Svi smo bili povređeni. Mada, ni to nije prava reč. Razočarani. Iznevereni. Svakome se od nas, bar jednom desilo da polaže nade u nešto, zapravo u nekoga i uloži sve svoje najbolje. Stavi na sto ono što jeste, što...
Počne kao svaki drugi dan. Običan. Ni po čemu poseban. Ideš i ne razmisljaš. Zapravo, razmisljaš, ali o svakodnevnim stvarima, "obavezama", zapravo - glupostima. Da, upravo, glupostima. To shvatiš onda kada se desi. Kada te preseče taj događaj. Čuješ neku tako lošu vest, ili te,...
Sivilo. I bukvalno, i u ljudima. Muka. Teskoba. Napor. Ali, I toplina. Neopisiva. Nicim izazvam optimizam. "Će si bude". Možda sutra. Možda nekada. A možda i neće. Srdačnost. Neizmerna. "Što južnije, to tužnije" - tačno. Međutim, i "što južnije, to gostoprimljivije". Ne verujete? Dođite. Nisam objektivna? Priznajem....
Što nisam postala slavna kao Mira Adanja Polak, što ti je bila prva želja (blagoslov), po mom rođenju. Mada, I ona je pre nego voditeljka bila stjuardesa, znaš? Što ti nisam posvećivala više vremena kada smo ga imali. Čovek se tako lako izgubi u sopstvenim glupostima...
Desi se ta situacija. Neka. Koja god. Pogodi te kao da si tanja od flis papira. Znaš da toliko gorih stvari ima, ali ti je taj tvoj kamen na duši težak sto kila. I ne mozeš protiv toga. Ne mozeš ništa. Bezbroj misli u glavi...
Sutra je novi dan, i Sunce ce izaći, to je ono što zasigurno znamo. Sutra je novi dan, i loše od danas će proći, ili nam pasti jos teže kada se probudimo. Ali, možda prekosutra neće. Sutra je novi dan, a možda nam baš on donese...
Skoro sasvim obična priča. Ili možda i nije? Vreme i mesto, pa, i nisu toliko bitni. Imena još manje. Reći ćete, šta onda jeste? Neumitna ironija života, neizbežna klackalica, koja sa jedne strane uzima, a sa druge daje. "Ne može biti i vuk sit, i ovce...
Bolnica. Jedna od mnogih, istih. Belih. Zelenih. Mračnih. Večito tužnih. I dva pacijenta. Starija. U belo - plavim bolničkim pidžamama, skoro jednako izanđalim kao sto su zidovi ustanove. Idu ruku pod ruku. "Ne brini ništa, ja te vodim. Veruj mi, soba za rendgen je tamo. Samo...
Njih dvoje sede, na nekoj autobuskoj stanici. U šezdesetim, možda i sedamdesetim godinama. Da li je, zapravo, bitno? Naručuju sok i kafu dok čekaju prevoz na mesto gde, kao i uvek, idu zajedno. Smejući se upadaju jedan drugome u reč, u narudžbinu, u misao. Jer, zapravo,...
Jer to možeš. A zar baš to nije najveći blagoslov? (Da,zvuči kao izlizana fraza, ali, samo razmisli). Jer je prošao i ovaj težak dan. I sada mozeš odmarati. Razmotriti sve ponovo. Ili, najbolje ,zaboraviti. Jer je svanuo novi dan. I,ko zna šta te u njemu čeka. Nadao...