NAVIKAVANJE NA POZORIŠTE

U amaterskom pozorištu gostuje pravo,  profesionalno. Amaterska publika pre početka predstave uredno čuti i čeka.

Malo obaveštenih objašnjava zainteresovanima šta će gledati. „Nije se imalo vremena” za javno informisanje publike.

Ponosni što su doveli „veliko pozorištе” organizatori ljubomorno čuvaju svoju hermetičnost.

Predstava počinje. Po početnim scenama, oni koji su već bili u „pravom” pozorištu znaju šta će gledati. Amateri zbunjeni.

Hteli bi i oni da budu deo predstave pa se dovijaju kako da pomognu i razreše nemilu scenu. Nema nikoga da im kaže, a i kako bi kad pрedstava uveliko teče, da nisu u „eksperimentalnom” pozorištu i da nisu deo predstave.

 Osujećeni, počinju šapatom međusobno da komentarišu nemilu scenu. Tačno je da se predstava odvija u neadekvatnom prostoru i da je u sali sve staro i podložno padu.Tačno je i da je to moglo da se desi i u „pravom” pozorištu. A tačno je i da „amaterska publika” ne zna kako da se ponaša. Tek sutradan, posle predstave, jedan pravi mladi konzument kulture oglasio se javno sa pravilima ponašanja u pozorištu.

 Predstava teče. Čarolija se odvija. Glumci pričaju staru savremenu priču o svom poslu. A 21.vek melje. Život. I pozorište. И publiku, koja nestrpljivo čeka da se nešto desi na brzinu. Makar ubistvo, preljuba, vic, happy end.

 Ništa od toga. Ni da se smeju ni da plaču. Samo da gledaju i slušaju.

 Pa, ko razume – shvatiće… A možda i neće?!

Autorka: Zorica Perović

Izvor fotografija: pinterest.com

Nema komentara

Sorry, the comment form is closed at this time.