04 feb ČETVRTAK

Novi dan započet u četvrtak  17.09.2015. godine  – ritual je isti kao i svakog dana, naravno – prva kafa (da svojom gorčinom zagolica nepce i unese bistrinu u oči i svest), prva cigareta (da doživljaj bude potpun). Po čemu je ovaj četvrtak drugačiji od prethodnog ili različit od ponedeljka? To je pitanje sa kojim se probudio dok je posmatrao nepregledni Južni bulevar ispred sebe, sa svoje male, uske terase.

Zapisao je misao sa kojom se probudio:

Kako je čudnovata stvar ljudska duša, emocija i razum. Posle sna, sa buđenjem, sve je lakše – novo; svi problemi se zataškavaju, a svim pitanjima i nedoumicama daje vreme.

Posmatrao je prostranost bulevara i poredio ga sa svojim životom. Dotakao je ogradu skučene terase i poredio ju je sa svojom unutrašnjom dilemom.

 Dok postojimo kroz naše dane i svakodnevnicu prolazi mnoštvo ljudi kao što vozila promiču Južnim bulevarom. Neka vozila se kreću istom trasom, svakog dana, a neka se parkiraju za stalno…. Ovo poređenje je tako standardno i neoriginalno, ali istinito. Mogućnosti su prostrane kao ova ogromna asfaltirana putanja, ali mi se držimo jedne… Smeštamo sebe u tesni prostor; posmatramo kako život protiče i držimo se svog straha – skučene terase.

Danas on razmišlja o dogovorenom razgovoru. Rečima treba da se izmeni nemir proteklih dana, tromesečne razdvojenosti… Reči – uvek u njima tražimo spas i rešenje… Kroz glavu mu leti misao – Ovo je dan kao i svaki drugi. Reči će promeniti trenutak, ali ne i celokupnu realnost.

Novi dan započet u četvrtak  17.09.2015. godine  – ritual je isti kao i svakog dana, naravno – prva kafa (da svojom gorčinom zagolica nepce i unese bistrinu u oči i svest), prva cigareta (da doživljaj bude potpun). Po čemu je ovaj četvrtak drugačiji od prethodnog ili različit od ponedeljka? To je pitanje sa kojim se probudila dok je posmatrala Užice sa svim zgradama, kućama, brdima i šumama sa svog velikog balkona.

Nije se probudila sa određenom mišlju. Samo je u njoj treperio strah koji se već godinama provlači.

Posmatrala je svoj rodni grad. Kada bi mogao svaki kut, ulica, park, most, kafić da progovore njen život bio bi razotkriven, a ona bi se našla u bezizlazu i okončanju dugotrajne dileme – Kojim putem poći? Kog čoveka odabrati?

I dok joj je suza popunjavala oko i jeza promicala njenom kožom, znala je da je svako razmišljanje suvišno, jer ovo je samo još jedan dan sa svojim propratnim efektima koji neće doneti razrešenje. Na odluke nije spremna, jednostavno, život će sam odlučiti…

Danas će otići na dogovoreni ručak. Približiti se njemu, na trenutak, mnogo bliže i jače nego ranije, ali to je samo trenutna spojenost, a još jedan obrok od zilion koji će ona u toku života obaviti.

Sa svakim zalogajem biće zadovoljnija zato što fiziološka glad nestaje, ali u strahu od svoje unutrašnje, nezaustavljive, koja nikada ne prestaje.

Novi dan započet u četvrtak  17.09.2015. godine  – ritual je isti kao i svakog dana, naravno – prva kafa (da svojom gorčinom zagolica nepce i unese bistrinu u oči i svest), prva cigareta (da doživljaj bude potpun). Po čemu je ovaj četvrtak drugačiji od prethodnog ili različit od ponedeljka? To je pitanje sa kojim se probudila, ali ga je brzo smetnula s uma jer je žurila na posao. Pred njenim očima kroz staklo  pružao se pogled na Novo groblje. U kancelariji je bilo neopisivo hladno, a napolju pretoplo.

Trenutna klimatska okolnost mogla je dobro opisati njeno učestalo stanje. U sebi bila je hladna i neutralna, a spolja se nudila nelagodna toplina. Dok je posmatrala mermerno more ispred sebe – mislila je kako je ljudska konačnost zapravo dar. Želela je kraj, ali brzo je zaboravila na to i predala se poslu. Duboka razmišljanja nisu bila njen domen i prepuštala se iz minuta u minut novim nezadovoljstvima.

Znala je da je ovaj dan kao i svaki drugi radni dan. Istost je menjala činjenica da se on danas vraća iz Nemačke. Ali ona u sebi nije imala ono suštinsko nedostajanje, već unapred sceniranu predstavu – svađa i trenutno zadovoljstvo.

Novi dan započet u četvrtak 17.09.2015. godine – kao i svaki drugi dan nudio je rešenje, nudio promenu, ali njegovi akteri su pustili da prođe kao i svaki drugi, obični, ponovljeni dan…

Autor: Vladimir Janković

Fotografija: weheartit.com