29 jan Zažmuri sa mnom!

Pitao me je zašto pišem.

Pitao me je i zašto nekad dugo ne pišem.

Pročitao je svaki moj blog i nije pitao koga provlačim kroz tekstove.

Sreli smo se kada mi je najmanje bilo do susreta. Mimoilazila sam se sa svima. Ali sam se sa njim sudarila. Njemu je tada najviše bilo do igre, kao i svakom drugom dečaku. Mnogo je pričao. I mnogo je želeo. Da se razumemo, i ja sam želela. Probudio mi je aždaje u stomaku i učinio da shvatim da sam neke ljude odavno prerasla. Ali sam na kraju ipak progutala tu želju, a njega udaljila od sebe. Ili sam bar mislila da je tako.

A želja k’o želja, uvek te zavede kada o njoj ćutiš.

A muškarac koji zna šta želi uvek je džentlmen sa razlogom.

Drugi put smo se namerno sudarili. On je prećutao moje bežanje i to što nikad nisam gledala Star Wars, a ja sam zažmurila na to što se igrao sa drugim devojčicama. I što nisam prva crvenokosa sa kojom se ljubio. Znam da je glupo što o tome mislim, ali eto, nekako sam verovala da jesam.

I sada mnogo priča. Mnogo razmišlja. I ume. Baš lepo ume. Ume i da me podnese. Kad ćutim. Kad se mrštim. Kad se razvlačim. Sa ćubom na glavi. Ali i sa onim mojim ogromnim minđušama koje ne voli. Tada me uvek zagrli. I tada uguram stopala da mi ih greje. I to je sasvim dovoljno. Da žmurimo. I da maštamo. Čak i ako ne sanjamo iste stvari. Možda na javi gledamo u istom pravcu.

Rekla sam mu da pišem jer tada ne moram da budem odrasla i mogu da pustim mozak na pašu.

Rekla sam mu i da nekad dugo ne pišem zato što dozvolim da mi se prsti umore od lenjosti.

Pročitao je svaki moj blog i nije pitao koga provlačim kroz tekstove. A da je čitao pažljivo, pronašao bi sebe.

Autorka: Anela Uzeirović

Izvor fotografija: pinterest.com