Kad imaš mnogo pitanja
A nijedan odgovor
I imaš utisak da živiš apsurd
Svakodnevno dodajuću elemente istog
Na dugačak spisak svih dilema
Samo pusti

Kad počneš da dišeš sve pliće
A razmišljaš sve dublje
Kad noću dok svi spavaju
Gledaš kroz subjektivni dvogled u prošlost
Pusti

Kad ti se on(a) ne javlja
Kad te već treći put hvata crveni talas na semaforu
Kad jednostavno nešto ne stižeš
Ni vremenski, ni voljom, ni željom
Samo jednostavno pusti

Kad si se uložio u nešto potpuno i do kraja
I opet ništa od toga
Ne objašnjavaj to ni sebi ni drugima
Samo pusti

Kad ti nije dan a truju te popularnom psihologijom
Kad te teraju da razmišljaš pozitivno
Jer ceo svet bruji o tome kako je to
Jedino rešenje svih problema (?)
Samo pusti
I njih i to

Kad čekaš nekog, nešto i negde
A uzalud
I to iznenada shvatiš
Samo pusti

Pusti i proceduru, i papire i stranke
I dosadne ujne, komšije i rođake
Pusti sve odredbe, uredbe, pravila
Pusti i rokove, i naredbe, i dijete

Pusti što to tako treba
Što si to tako rekao
Što to neko očekuje
Pusti

Sve pusti, samo televizor ugasi
I ostavi sebe na miru

Pusti jer „pusti“ nije poziv za predaju
Ne boj se
Naprotiv

„Pusti“ je šansa da ti se srce regeneriše
Pluća prodišu
A tvoj život mrdne iz tačke
Gde nešto moraš da pustiš
Da bi bio u miru sa svetom
I vlastitim životom

I nije ovo što pišem
Ono što drugi kažu „pusti“ kad ih ne zanima tvoja priča
To nije do nekog drugog, to je samo do tebe
Ti odlučuješ šta i kad
U tome je caka
Pusti

Pusti, da bi pustilo tebe
Ako ikad jesi, znaš o čemu govorim
A ako nisi
Pusti

I kad jednom shvatiš taj dar procene
Šta i kad pustiti
Znaćeš da u njemu uživaš i da ga neguješ

Nije to drevna filozofija
Ni naročita mudrost
Možda je to znala i tvoja baba, moja jeste a ona je riznica svih proverenih životnih istina
Možda je samo nisi slušao kao i za sjaset drugih stvari
A ovaj bi ti savet baš koristio
I koristiće

Jednostavan je, slušaj:
Samo pusti