11 apr Pesnik bez pesama

Oči su mi pune vina i krvi
i tišina vrišti i obuzima
vidike snegovite i puste.
Vetrovita jesen jedina remeti
vrtoglavi eho, daleki odjek reke,
što odnosi ptice i oblake
vetrom utopljene.

Moja se misao osipala, kao pesak
i od rođenja je nosim onako kako
se nosi sekira u lobanji.
Osećao sam je u sebi kao zgrušenu krv
koja orobljava celo moje biće.
Na spomeniku neznanom pesniku ta je misao
grizla kamen i kušala zemlju
ne bi li dotakla davno pokopanu pesmu –
i našla je u kamenu ukus ognja i miris vatre,
na kojima je skovano srce pesnika, koji ne postoji,
pesnika, bez pesama.

I jedino misao zna –
ovaj pesnik peva ćutnjom,
jer gluv pohodi snove, gde još laju nemiri;
jer jedino iza kapaka vidi poeziju.

Autor: Nikola Jeremijaš

Fotografija: weheartit.com