27 apr Pukotine

Drvo koje sam prvi put ugledao
Kada sam ovde došao
Najzad je ozelenelo.
Ubeđuje me da je stiglo proleće.

Pukotine na terasi tako divno deluju
Iz njih niču biljke.
Ne diram ih
Samo gledam kako iz dana u dan rastu.
Čekam trenutak kada će me nazvati majkom.
Mogu da ih dojim jedino pivom.

Flaša Laškog stoji pored
Zeleni u istom ritmu.
Ona je već bila tu kada sam ovde stigao.
Nisam dobio želju da je pomeram.

Tišinu prekidaju laveži u daljini
Kesa zapetljana u granama
Povremeni automobili
Ispadanje sudova
Vika i plač.
Pa čak i ovaj blagi vetar.
Ali smešan je u odnosu na onaj
Odakle potičem.

Zapamti
Iz svake pukotine
mora da krene nešto dobro.
Isto kao što lošim mislima
Jednom dođe kraj.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: weheartit.com