19 sep Na početku uvek kažem

Vidi,
Ja na početku uvek kažem
Da sam rođena u porodičnoj kući
U sred dvorišta
Koje se proteže od ulice do reke
Rođena sam u najprometnijoj ulici u gradu
Kroz koju bi četvrtkom
Seljaci
Kamionima
Vozili stoku na pijacu
Kroz koju bi nedeljom
Autobusi
Vozili studente provincijalce
Natrag da ostvare
Ambicije svojih roditelja
Kroz koju bi petkom ili subotom
Sa peškirima zadenutim za brisače Zastave Korala
Svatovi trubili
Zviždali
Pevali
A ja ručicama mahala
Sa dvorišne kapije
Čekajući da ugledam nepoznatu curu u belom
Rođena sam u najprometnijoj ulici u gradu
Verovatno sam zbog toga previše glasna
Glasno se smejem
Glasno pričam
Naglas često razmišljam

U najprometnijim ulicama u gradu
Se ne rađaju dame
I to isto kažem na početku

Rođena sam u porodičnoj kući
Čije se dvorište proteže
Od najprometnije ulice u gradu
Do reke
Tačno trinaest meseci posle moje sestre
Tačno dvadeset i četiri meseca pre mog brata
Verovatno sam zato isuviše glasna
Vodeći rat na dva fronta
Za malo više maženja
Kažu da su srednja deca željna pažnje
Ja više volim izraz
“Kurve za pažnju”
Ali to kurvanje dođe kasnije
Sa godinama
Kada ti postane jasnije
Da spavanje u njegovom krevetu
Do kasnih jutarnjih časova nije moguće
Da ne bi komšije videle
Da ne bi komšije pitale
Da ne bi pomislila da je ljubav
Ne daj Bože
Kad ti postane jasno
Da spavanje u njegovom krevetu
Do dozvoljenih ranih jutarnjih časova
Nije uvek kurvanje za malo pažnje
Ako ne daj Bože pomisliš da je ljubav

Ali ja na početku uvek kažem
Da sam kurva za malo pažnje

Rođena sam u porodičnoj kući
Čije se dvorište proteže
Od najprometnije ulice u gradu
Do reke
U kući, sakrivenoj od radoznalih prolaznika
Sa dve visoke jele
Jednom krhkom magnolijom
I jednom impozantnom leskom
Čije su mladice upoznale
Sve krivine mojih butina
I moje zadnjice
I mojih leđa
I linija na dlanovima
Pre svih momaka i ljubavnika
Lomile bi se i uvijale
Ne mareći za moje suze
Za moje krike
Za moje molitve
“Nemoj, molim te”
Naučiš da otćutiš i otrpiš
Da sve rane leči vreme
Ili hladna voda
Što nečujno protiče
Dok miluje otoke
I odnosi nečujne jauke
Uz dečije urlike
I romor olistalih topola

Zato na početku uvek kažem
Da mi nije do bola
Ni da do pola gola
Govorim “Nemoj, molim te”

Rođena sam u porodičnoj kući
Čije se dvorište proteže
Od najprometnije ulice u gradu
Do reke
Tu sam se pela u znak pobede
Krajem avgusta meseca
Uz čvornato stablo stare leske
Ne bih li otresla lešnike
Za sve obećane kolače
Bakine pećnice
Tu sam se kupala od pojasa modra u znak protesta
U sred jula meseca
Prkos terala uzvodno
Bosim tabanima
Po utabanim šavovima između njive i obale
A smeh puštala nizvodno
Grudima za vazduhom i trbuhom za Suncem
Tu sam brala
jagorčevinu žutu
I maslačak osunčan prolećem
Motala ih u venčiće
Tu sam pecala
Šištavce i sunčice
Svojim malim žutim štapom za pecanje
Tu sam bila prvi čovek koji je putovao na Mesec
U velikoj dedinoj ljuljašci
Sletala bih sa sve četiri u visu
Pa na dlanove i kolena
Tu sam vežbala klečanje uz klikere
Sve dok pobede nisu nosile skidanje
Tu sam igrala žmurke
Sve dok skrivanje nije nosilo dodirivanje

Zato na početku uvek kažem
Da ne igram igre

Daleko od porodične kuće u kojoj sam rođena
Daleko od dvorišta koje se proteže od najprometnije ulice u gradu do reke u kojem sam odrasla
Kopala sam noktima
Ranice na kolenima
Posle svih godina klečanja i padanja
I dalje ne umem da se dočekam
Dočekam se nekad na dlanove,
Ali odrane dlanove ne možeš prikriti farmericama
Kopala sam noktima
Ranice na obrazima
Posle svih godina pecanja
Ne umem da prepoznam mamce na udicama
Riba se drži čvrsto
Dok udicu polako skidaš prstima
Ali često se otimam iz sopstvenih ruku
Kopala sam noktima
Ranice na usnama
Posle svih godina odrastanja kraj reke
Nisam naučila da pijem dovoljno vode
Hidratacija nije uvek primarna stvar
Kad te neko prevesla
Žednu preko vode
Kopala sam noktima
Ranice na levoj pretkomori
Posle svih godina
Nisam naučila da rane leči vreme
Da kopanje pravi ožiljke
Da ožiljci nisu uvek lice,
Nekad su naličje
A kako se majko leči naličje?
A kako se majko leči naličje?
A kako se majko leči naličje?
A kako se majko…
Gde je mama?
Tamara gde je mama?
Mama je kući.
Kod kuće?
Kući.

Autorka: Tamara Naumović
Fotografija: Jan Phoenix @Unsplash