05 nov Dvoje?

– Hajde, upadaj!

– Nema šanse! Ja ću pešaka.

– Ma, daj! Žurka je na poslednjem spratu, a ti nećeš da uđeš u lift.

– Tako to ide u filmovima. Žurka bude na poslednjem spratu, pa njih dvoje uđu u lift, pa se zaglave ili krenu da propadaju. Žanr – drama ili horor.

– Čekaj, ti kao nikad ne ulaziš u lift?

– Uđem ponekad.

– Kad si ušla poslednji put?

– Pre dve nedelje. Tad sam htela da se zaglavim sa frajerom, pa makar propali zajedno.

– A večeras nećeš?

– Neću.

– Zbog loših filmova koje si gledala ili zbog tog frajera?

– Zbog tebe.

– Onda idem i ja pešaka. Zbog tebe.

Krenuli smo lagano stepenicama. Njegova pušačka pluća su počela da bubre i  da se bune između četvrtog i petog sprata. Polako se pretvarao u hodajući bilbord na kom je ispisano: „Gubim dah, ali izdržaću!“ Kod sedmog sprata sam predložila da sednemo. Da pušimo i pričamo.

Pričala sam mu o životu bez televizora i zagrljajima za koje nisam siguran da li su bili zagrljaji ili poljupci. On je govorio o svom poslu, šanku punom kvalitetnog vina i dobrom sušiju. Spomenuo je da su mu seksi devojke koje u pedantno skrojenim kaputima i visokim potpeticama sklanjaju svoju frizuru od kiše. Spomenula sam da mi je seksi  jedan običan frajer koji sprema klopu u sivoj trenerci i beloj majici.

Jednog dana on želi da postane starac sa pivom na stomaku, koji sa terase posmatra jezero, unuke i svoju suprugu. Rekla sam da želim da budem starica koja ni u tim godinama neće biti sigurna da li je odrasla. Ali da ću do tada nacrtati garnituru za svoj zamišljen balkon. Od punog drveta, u “Ultramarin” boji. Objasnila sam mu da mi je taj “naziv za plavu boju” preporučio čovek iz farbare. Da se ne razumem u nazive, jer je meni plava – osećaj, oko i more. Ipak, taj čovek iz farbare je bio toliko ljubazan, da sam mu poverovala da je taj njegov “Ultramarin”, moj osećaj.

Tu, između sedmog i osmog sprata, pričali smo o životu. O dva viđenja života.

I da se razumemo, meni je njegovo viđenje skroz u redu, zbog toga i radi. Za veliku kuću na jezeru i mnogo modernu devojku u kaputu.

Nije u redu što je zaboravio kako smo se nekada tetovirali flomasterima i pili vino iz tetrapaka. Kako smo bili srećni u običnim belim majicama.

Nije u redu što je dozvolio da suši pobedi pasulj sa rebarcima.

U redu je što nismo ni otišli na žurku.

U redu je što nismo ni ušli u lift.

 Za neke liftove i žurke je potrebno dvoje.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: weheartit.com