Srce mi je ostalo ovde, baš na ovom autobuskom stajalištu. Nije me ni pogledala. Rekla mi je kako je umorna od svega. Rekla mi je da ovo više neće ići. Rekla je i ono čuveno, kako nije do mene, već je ona kriva. A ja, ja sam gledao...
Danas mi je trideseti rođendan. Tri pune decenije kako udišem vazduh sa ove planete. Kako učim i posmatram svijet oko sebe. Kako ulazim u tuđe živote, napuštam iste i odlazim dalje. Nema tu mnogo filozofije. Ili naučite neke stvari u dvadesetim ili ih ne naučite nikad....
Smešno je. Šta, mala. Pa kako šta, život je smešan. Pa mahom kažu da je zajeban, mada ja sam više ona Momčilova - nekad siv, nekad žut - škola. Što je smešan, da čujem. Pa kako što. Pa sećaš se kada smo se upoznali, rekla...
Nekada pomislim kako sam zaboravio da osećam. One osnovne stvari. Da uživam u pesku pod nogama, lepim očima, letnjoj kiši, osmehu zavodljive devojke. Zaboravio sam kako je to kada se smeješ sitnicama i kada ti lepe reči i dela ispunjavaju srce, i čine ga toplim...
Kao klinac sam se ložio da budem pilot. Čekaj, zar svi nismo? Nakon toga sam želeo da budem vojnik. Poznato? Zatim kuvar, psiholog, profesor engleskog, policajac, arhitekta… Mislim da bih mogao do sutra da nabrajam. Isto tako mislim da bi moja psihoteraputkinja imala svašta nešto...
Jedan od mojih profesora mi je rekao da ću uspjeti tek kada smirim tu buntovnu djevojčicu u sebi. Šta znači uspjeti? Djevojčica u meni ne zna za tu riječ, a ova osoba koja zna da se našminka i fino obuče – ne zna za muziku. Baš...
Želim jastuke. Ove velike i bele, meke i pune perja koje bi se razletelo na sve strane kada bi se udarali njima. Na tim jastucima bismo spavali, šaputali im sve ono što nećemo još uvek na glas da izgovorimo jedno drugom. Pravili bismo uglove, od...
Jeste li čitali priču o nama? Jeste li čitali priču o nama? Čudni par koji živi u pustinji negdje na granici Meksika. Mislim da još niko nikada nije objasnio ljubav. I u pokušaju da to budem ja napravila sam ljubav od blata, obojila ga voštanim bojama...
Kad zaokružiš 30 stvari ostaju prilično iste. I dalje ignorišem bore i znam samo jednu kremu za lice koju mama, Jovana i ja koristimo oduvek. I boemsku tortu, koja se tradicionalno seče na svaki bitan datum. I onih 26, koje mi se i danas u razgovoru...
Znaš, sve je to sudbina. Ako je suđeno, biće tako. Bilo vam je suđeno. ...