Volim te. Kako to misliš. Tako, lepo. Šta ti bi. Što, ne smem. Ma smeš, nego - otkud to. Pa šta, kao nisi znao. Pa jesam. Pa. Pa ništa, nisam navikao da to kažeš. Pa znam, navikao si da gunđam, to stalno radim, ali znaš,...
Pitaju me da li sam sigurna uz tebe? Možda. Problematičan momak, iz kraja, jedva zavrišio škole i sada se bavi sumnjivim poslovima. Ustvari, niko ne zna šta on ustvari radi. U slobodno vreme igra basket ispred zgrade, izlazi sa ortacima i možda, samo možda voli mene. Jer kako...
Još uvek osećam njen miris na sebi. Nedostaje mi. Kolutanje očima, pogled nakon toga, osmeh, miris i ukus. Sve. Nekada sam mrzeo nedostajanje. Sada ga cenim jer je nedostajanje podsetnik svega onoga što je vredno. Svega onoga što voliš. A ja volim nju i čitav svet...
Vidi, biću iskrena. Mnogo si sladak i zanimljiv. Mislim, realno nisi, ali meni si nekako sav takav. Sviđa mi se kako pričaš i kako nehajno mlataraš rukama i držiš cigaru. I volim što se trudiš da deluješ opušten, a zapravo si napet kao struna. Dok...
-I tek tako si došla? Zbog njega? Je l’ se pitaš što on nije pošao zbog tebe? -Jeste zbog njega, ali zaboravljaš i da je zbog samoće. Počela sam da se gubim, dala sam sebi rok godinu dana, izdržala godinu i po i nije mi bilo...
Ostala mi je šolja za kafu kod tebe. Ona plava, dovoljno velika da u nju stane tačno onoliko kafe koliko ja pijem...
Godinu dana pre. Tada pišem o ljubavi. Ne znam ni sama gde mi je glava. Učim o lekovima za glavu. Bubam i ništa ne pamtim. Nazivam ga simpatijom, jer prvo ni sebi ne umem da opišem šta mi je i šta želim od njega. Celog života sam protiv veze u odeljenju, školi,...
Srećan praznik. Hvala ti, smejem se. Volim te i danas i svaki dan, nastavljaš. Opet ti je pošlo za rukom. Šta. To. Šta to. Da se smejem. Znaš da sam do maločas htela da plačem. Zašto. Pa ne znam, dan je, u suštini, lepo počeo...
Da, mogao bih da kažem da je ona neko ko prosto voli da veruje. To, naravno, ne znači da bi poverovala bilo kome ili u bilo šta, već da bi uvek imala vere kada neko drugi nije. Imajući to na umu, bilo je nemoguće ne...
Prilikom svakog pakovanja, soba se sama od sebe pretovi u Ali Babinu pećinu i zečiju rupu bez dna. Pokušavam da organizujem ćošak po ćošak, puštam Bajaginu “Daljinu, dim i prašinu” kao teranje kontri komšiji od čijih depresivnih pesama i meni počinje da nedostaje njegova devojka. “Komšo, druže...