U nekom paralelnom svetu, ti i ja imamo mačku Momčila, koga zajedno čuvamo, čisto da se mačak navikne na razdvojenost. I činilo mi se mi nećemo potrajati, znala sam to kad sam te videla u kafiću dok si srkao vruću kafu. Tursku. Nemam tipove za kafu,...
Obećala je da će doći do podneva, a od tada je prošlo više od dva sata. Gde je do sad? Možda joj se nešto dogodilo. I dalje ne odgovara na pozive. Ma, ni na pozive, ni na poruke. Mrzi kada to radi, a zna da...
- Ne postoji u svetskoj književnosti neko ko je ostao dosledan tom lirskom od prve do poslednje strane. Crnjanski je poezija. – rekao je. Ona ga je slušala. Te večeri je razgovarala sa onim drugačijim muškarcima. Sa onima koje vredi slušati. Sa nekim muzičarima i umetnicima....
- Kada si poslednji put nekome rekla „ Volim te“? Ovo pitanje mi je postavljeno pre nekoliko dana, tek onako, iako razgovor vođen u tom trenutku baš i nije imao veze sa tim. Nasmejala sam se i pitala zašto je to sada, odjednom, važno. -...
Opet si tužna. Ma nisam. Jesi, ajde reci. Neću, reći ćeš da preterujem. Ajde, čekam. A samo mi se plače. Mnogo. Pa što ne plačeš. Pa ne mogu. Pa i ne treba. Mlada si, lepa, pametna, imaš mene koji te volim, šta ćeš više od...
Ne pamtim da je Tom Waits napisao ljubavnu pesmu o tome kako je zamenio sijalicu u kući da bi ona imala svetlo iznad ogledala da se našminka ujutru za posao. Znam hiljade i hiljade načina na koje je opisao ljubav, ali ne pamtim to sa...
Sedeli smo na ljuljašci i pili čokoladno mleko. Naše mesto u malom gradu, prepuno ljudi. Došla si iz Beograda. Meni se tada Beograd činio kao drugi svet. U pozadini se čula Lana Del Rej i pesma “Video games”. Ti se okrećeš i kažeš: “Kada porastem i budem neki veliki dr/mr...
Za koga ćeš da glasaš. Za Ujedinjene Jednoroge Srbije. Neozbiljna si. Jesam. To nije baš uvek dobro. Sada jeste. Ali, radi se o tvojoj budućnosti. Posle ćeš da pričaš kako je loše. Ne pričam ja to. Ali te boli. Mene snovi bole, ne budućnost. Opet...
Prolećno spremanje. Keva sprema terasu, ja spremam ispit. Ona đubre tovari ispred vrata, ja ga nosim. Ona komanduje, ja kuvam. Čitam i ljuštim šargarepu. Pamtim opise junaka po bojama i oblicima povrća, tiho šapućem ili vodim unutrašnje monologe. Mama se ne obazire na to. Više...
Možda samo da jednom odeš sa knjigom u krevet, i da otvoriš tu knjigu i da samo vidiš slova i jedno po jedno savladavaš, a ne da odlutaš u mislima u ono šta treba da radiš u trenucima kad tu knjigu ne držiš u ruci,...