-Šta planiraš da radiš kad porasteš? -Da putujem. -Mislila sam više, šta ćeš da radiš, da bi preživela? Kakav ćeš život da živiš? -Moram prvo da porastem, da bih znala da ti kažem. -Dano, svi smo mi već veliki. -Nismo, ja sam derište. Prekini da postavljaš komplikovana pitanja. -Prekini da se...
Kažeš da si povređen, malo više sjeban i da ne možemo da budemo ništa. Ne možemo, kažeš? Zamisli samo to. Da smo ništa. Moram to malo da ti oživim. Dakle. Da smo ništa, ti bi bio realan, sirov i iskren u vezi sa svojim najdubljim željama, mislima...
Odlutala si, ne slušaš me. Izvini. Nema veze, nego dokle si stigla, o čemu sad razmišljaš. Do mora. Je l. Pa da, u vozu smo, maločas smo prvi put ugledali more ove godine i srećni smo. Smejemo se. Imamo slamene šešire, jer sam ja insistirala...
Desi se nekad da kada dođem u Beograd, ne zateknem ga onako veselog i šarenog kakvog sam ga ostavila. Stuštio se, sakrio se, previo se, ne prepoznajem ga. Beograd, samo što ne zaplače. Posiveo je. Stidi se nečega…Izazove mi tako neki gorak ukus u ustima....
Auć. Prepala sam se. Što. Izgleda da sam se možda malo zaljubila. Dobro, ako je možda malo. A zapravo je puno bez možda, nemoj nikom da kažeš. Neću, obećavam. Dogovor. Dogovor. Nego, što si se prepala. Kako što, pa je l čuješ, zaljubila sam se. Pa...
„Znaš, treba mi nova reč za ljubav. Treba mi reč – da znači.“ Moj drug Ivan, mi tako sa vremena na vreme, kad pred njim odlutam naglas u svojim razmišljanjima i monolozima, iznenada samo kaže – tebe je čika Kapor trebalo da upozna, majke mi, ja...
U principu nema razloga da spuštaš pogled i da ćutiš. Znam da sam ti dovoljno lepa i da voliš da me gledaš. Volim što smo ovde ovako zajedno. Tako smo hteli. To što te pitam šta ti se desilo, ne radim zato da bih ti iznova otvarala...
Svakodnevno čitamo knjige koje govore o lijepim stvarima. Onima koje nas uče da u životu trebamo biti mornar koji će biti spreman jednako na buru i vedrinu. Uče nas da budemo požrtvovani, dragi, da napravimo razliku između crne i bijele. Nalazimo nježno osjećanje pripadanja i...
Ej. Ej. Smem da te pitam nešto. Nego šta. S kim bi ti to da se seliš među suncokrete. Ma ne znam. Ma tačno sam te provalila. Stvarno. Pa da. I tebe i njega. Pa rekla sam ti odavno da bih volela da budete zajedno....
,, Malo sam razmislio, i imam da kažem još ovo: Šta je tvoj nastup, bukvalno, gledano sa strane!? Jedna divna, inteligentna, razumna osoba govori o drugoj divnoj osobi. Svaki govornik odašilje talase publici. Ti si takva kakva si - fenomenalan izbor“ ,,Ti si car, znaš?! Kad...