Voljela sam način Na koji me Nesavršenu voliš, Hladno pivo pred spavanje I hladan okean s jutra. Vrištao si do svitanja Da sam od tebe napravila čovjeka, A ništa nisi izgovarao- Bio si prosto zahvalan, A zahvalnost se ćuti. Voljela sam našu Ljubav u Toskani, Poljubac u ponoć I brižnog muškarca Sred tuđe zemlje. Grijao si mi ruke U januarskoj noći A...

Gde smo mi,kada odu oni koje volimo?Postojimo li i dalje isti,ili nas više nema?Koje reči nam ostanuna raspolaganju?Kada nijednunismo izgovorili,pre odlaska.Zar i dalje isto hodamo,jedemo,smejemo seili plačemo?Možemo liposle odlaska,da promenimo ime?Jer više nikone izgovara to ime tako,kako jedino treba da zvuči.Ko smo mi?Kada postanemo ničiji.Jesmo...

Kako starci teraju smrt? Po kući popale sva svetla i otvore prozore. Zatim dugo koračaju parkom da je umore. Ja bih hteo da im pomognem al zabadava. Smrt je za mene toliko daleka, ko detetu plaćanje kirije il radnička prava. Ponekad kupim im novine....

Nikada nisam našla reči dovoljno teške da ponesu opaku sudbinu sveta na svojoj grbači. I prelome kičmu najveće gusenice koja se bezbrižno održava na malom listu. I polome hrbat najređe knjige što se sama još malo piše. Sve su delovale sitne, kao da metak silom guraš u preusku cev patrljkom prsta, kao da umišljaš da postoji gustina kojom...

U 2019. godini možda sam napisala 2019 stihova o tebi. I umorila sam se od toga. Kao što sam posljednjih dana umorna od svih tih divnih želja koje mi nude i koje drugima vraćam kao lopticu u tenis meču. Zato sam tebi i njoj poželjela...

Svakog dana kada otvorim oči Pročitam kako je neko mlad oduzeo sebi život Ili je neko nekog roknuo zbog par grama. Svakog dana gase se životi Zbog gubitka posla Živaca Preljube Siromaštva Hleba starog tri dana Pregaženih...

Zima se proteže u kraju, kao neka mnogo loša i spora mačka. Hladna je, taman onoliko da te zaboli do kostiju, pa se motaš u krug i unazad. Osjeti se noć,  kao plašt dok se nadvija nad bespomoćnu i duboku vodu. Jutros je u susret...

Useli mi se u kosti Mišiće I oči Preseci put svakom Koji pokuša isto Oslovi me svojom Ali me nemoj terati da ti pripadam Oboji me i sačuvaj od rđanja Ali mi dopusti da jednog dana izbledim Sanjaj sa mnom Ali se pomiri da...

Ja sam mamac na udici ajkulama. Zagađeni okean između kontinenata. Smrdljiva riba koju donosi plima u tvoj davno odsanjani san. Idi!- rekla si prijekorno, ali nigdje se nisam makao. Šupčino!- suviše ružna riječ na tvom lijepom jeziku, ali bih je ipak sa uživanjem polizao. Letjele su...

Mogla sam da otplivam u slivnik (sa trpeze san jadan i mutav), ali nisam, ali nisam. A ti nikad spoznao  nisi da u naručju  ti je plakala mongolska princeza. Kao zrnevlje  pocrnelog žita i mrvice suvog hleba, sa balkona i mene iz čaršafa istresi. Uzdignu li se ponovo Tatari, vide li bisere sred trulog žita? Lažeš - jesi! Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...