Ponekad noću, Budi se grad, Mrda po krevetu I stranu mom jastuku okreće.Žuti se mesec, sirov i mlad, A mator je i znam - Nadživeće me.Ponekad noću dođu mi nepozvani Svi što su jednom Otišli od mene, Probudi se i nakašlje čitav grad I ne...
Sa tobom bi se mogla završiti sva lutanjajer jedino sa tobom u mašti moguDa se udam bez pompe i kičaU maloj sali uz prisustvo tri nepoznata likada užurbano u isto vrijeme za oboje damo odgovori istrčimo na ulicu bacajući sa glave sešir i veojedino od...
Možda nije pametno da me zaljubiš u sebe Previše je to zahtjevno Previše nadrealistično Previše nereda emocija Previše nas I premalo svijeta Ako me zaljubiš u sebe Neće ti trebati cipele Jer ću da ti pokažem da je tajna sreće U bosim stopalima I zagrljaju...
Htela sam da ti govorim kako je ljubav velika, da polovinu kosmosa zauzme. I sve komete i planete se zgurkaju u drugoj polovini. Zbog toga nastaju galaksički ratovi. Ili da ti objasnim, koliko je snažna. Da može vetar da uhvati, zaustavi talas, ohladi vulkan....
Opet ću u bijeloj haljini, bosa sa lančićem oko noge voljeti ljeto.I trčat ću u zagrljaje one od kojih tijelo cijelu godinu miriše. I predat ću se poljupcima od kojih će na plećima da mi izniknu krila. Jer ja živim kao ptica, sretna i bez...
Ja sam krv Koja se proteže i teče U mojim usijenim venama, Žilama ukrašenim svetolikim bojama, Dajući dah života, Razarajući tokovima kapilara Koja se prostire u živopisnim putevima. Vatra koja sagoreva U najčistijim česticama, Razbijajući poslednji sloj neokaljane anime Koja proždire koru atoma...
Kako da se zauvek oslobodim te opsesije? Tog jutra sam jednostavno sela u auto i krenula. Setila sam se igre koju smo igrali kao deca: ko prvi ugleda more, dobiće sladoled. Tog jutra sam napravila jednu opkladu sama sa sobom: ako ne ugledam more...
Zašto noć mora da bude drugačija? I ti moraš da budeš tuđi I ruke moraju da budu druge I miris da bude nepoznat U ovo gluvo doba kad se duboke strasti vide u očima gladnih pasa A ona te čeka Nemanja čeka...
Konačnost miluje Dok razaranje traje Reže čvrsto, bez dodira I uznemiruje katkad Kuda odlazi čovek preda mnom Kako mu zapamtiti lice U koju melodiju ga pretvoriti I kada je sebi puštati Grč - možda poslednji Širiš ruke Zahvataš vode I umivaš se Ponovo bdiš...
,,Maktub", rekla je i više nisam znao odakle potičem, koje sam vere niti koga sam voleo pre, znao sam da postoji jedan grad, jedan jezik, da postoji ona i zapisano je: Ona je moja vera i svetogrđe, ona je moje napuštanje i ponovno rađanje, ona je ornament na zidovima iza kojih sam se skrivao, ona je...