12 okt NA SLOVO, NA SLOVO, S

   S kao sreda. I subota. Dan za očeve. Tako kažu. Tako i piše. U presudi. Sudskoj. Dugo S. Kao zvuk probušene gume ili plina koji curi iz boce. S kao seks. Sise. Sranje. S kao slike. Na starim slikama, sve više je onih koje godinama nisam ni čuo ni video. Neki su otišli preko, neki su u garsonjeri sa jednog 2 metra pod zemljom. Pitao sam na zadnjem ukopu grobara, zašto kopaju tako duboko. Da li se plaše da se pokojnik ne predomisli i izađe, i sanja li krstove pobodene u svežu zemlju? Otrčao je iza kapele i počeo da povraća. Od ribe, bio je post, ne od reči i straha kao ja.

   Zavukli su mi se u zidove neki duhovi. Ne mogu da im objasnim, da već imam preveliku kolekciju crnih gavrana koji mi preleću glavu, demona sa kojima igram barbut, besnih pasa koji se trude da ostanem u kondiciji. S kao surovo. Sirovo. Sedativi. Držim je za ruku. Teturam se kroz supermarket. Sam sebi smrdim. Isparavam. S kao staklo. Polomljeno. Pesnicom u kupatilu. S kao seronja. U staklu. Sa druge strane. Uvijena mi je ruka. Nevešto.

   S kao strah. Samoća. Strategija. Loša. Sablasno. Sujeverno. Treba mi ciganka koja zna da gleda u karte i laže o ženi plave kose, drumski razbojnik da mi pocepa utrobu kao sitnina džep, kafanski muzičar koji plače sa mnom dok lomimo inventar, vetar koji nosi pomešan miris krvi, baruta i negovane kože. S kao samokontrola. Situacija. Sanatorijum. Samouk. Za propadanje. S kao seme. Crno ili belo. Nikada nisam naučio da ga jedem. Da ga razdvojim zubima na dva dela, uzmem iz sredine ono što valja, pljunem ostatak, i nastavim dalje. Kao i u životu.

   S kao sline. Ili slinice, kako ih ona zove. Vadim papirnu maramicu, teram je da duva. Zatim vadim one skorele. Prstima. Gleda me kao da sam uradio Bog zna kakvu stvar. Približavamo se kasi. Ispred nas troje, iza petoro. Okruženi licima gladnih tuđih krikova. Vuče me za ruku. „Tata, tata“ – filmski trenutak tišina – „A šta je to centar za socijalni rad?“ – pita me tužnim glasom. Osećam tuđe poglede na sebi. Na glavi ošišanoj 1 sa strane i 3 gore, leđima prevelikim za XL kinesku ludačku košulju. Uzimam kinder jaje i stavljam ga na traku. Možda se iz njega rodi nešto. Na slovo s. Srećno…

Autor: Vojislav Vukomanović

Fotografija: weheartit.com