- Kada si poslednji put nekome rekla „ Volim te“? Ovo pitanje mi je postavljeno pre nekoliko dana, tek onako, iako razgovor vođen u tom trenutku baš i nije imao veze sa tim. Nasmejala sam se i pitala zašto je to sada, odjednom, važno. -...
Jednom kad sve prođe, Kad utihne žeđ Koja je sve ove godine Gasila sve potrebe. Jednom kad olista novo lišće, Kad laste opet dolete, Sunce, kao i uvek, ogreje I potok opet prekrije Bačeno kamenje. Kad novi osmeh zbog novih ljudi Iznova zablista I srce opet zaigra. Pesma kad zapeva, Ruka kad zanjiše. Jednom...
I biće opet proleće u tom gradu na reci, Reci raspasnoj u tvojim očima. Ponovo će se voleti neke tuđe nepremostive razlike: Jedne će drugoj, držeći se za ruke, iz ruku otimati linije života - Šetajući naizgled parkom sretne. Mirisaće mlada, topla, mesečina Narasla dovoljno da otkine poglede Nesretnih udvoje. I tad pojubićeš...
Metar ne shvata blizinu tvog satelitskog pogleda. Kad sam pošao, kosa je još bila mokra od mlake vode. Neočekivano poput klaustrofobije pred ulazak u lift. Progutao me. Ili sam ipak ja njega. Juče nisam bio siguran da li je kasirka vratila sto dinara više ili...
Ona je igrala u jednom lokalnom pozorištu i manično kupovala knjige. Večiti volonter i mali šegrt sa večitim osmehom i malom srećom. Odrasla je u klišeu. Mama i tata su javno bili supružnici za primer. I nepopravljivi stranci kada uđu u tradicionalno uređen dvosoban stan....
Roman Lidije Ćirić „Rekvijem za jedan dan“ nešto je nesvakidašnje u domaćoj, savremenoj književnosti u kojoj smo navikli da je primat bačen na radnju, fabula razvijena, a sve to u cilju da motiviše čitaoca da nastavi sa čitanjem. Naime, iako je reč o romanu gde...
Snovi su me napustili, kažu dosta im je tebe. Dosta im je te priče koju vrtiš u krug, zavrtelo im se u glavi, muka im je. Kažu doneo si neke loše kiše, zaklonio Sunce, ukrao duge, ulovio leptire, ispomerao mi svetove. Kažu još i da ne umeš ni da grliš, ni da pričaš, ni da maštaš, da me prečesto puštaš, predugo nestaješ, i da...
Umorna sam. Od lažnih osmeha. Lažnih pozdrava i lažnih ljudi. Svi su se promenili. Ne volim ovakav svet. Gde su svi isti. Ne prepoznajem ih. Nekad sam im verovala. Kada je sve otišlo dođavola? U šta sada da verujem? Kome? Samo želim da pobegnem. Da promenim frizuru, boju kose, ovu ulicu, ovaj grad. Izvini, Beograde. Nisi ti kriv. Teško mi je da koračam tvojim ulicama. I...
Ostavi sad kajanja, predaleko je otišla sudbina da bi ih više pronašla...
Vreme je. Vreme da se okreneš i odeš. I nikad se ne vratiš Ako mozeš. Vreme je da se kazaljke poklope i otkucaju ponoć. Jer vremena više nema. Nema više ničega u ovom parku i gradu. Klupa stoji prazna ispred mog stana, a pas u stanu pored ne prestaje da laje. Lavež se...