11 apr Jednom

Jednom kad sve prođe,

Kad utihne žeđ
Koja je sve ove godine
Gasila sve potrebe.
Jednom kad olista novo lišće,
Kad laste opet dolete,
Sunce, kao i uvek, ogreje
I potok opet prekrije
Bačeno kamenje.
Kad novi osmeh zbog novih ljudi
Iznova zablista
I srce opet zaigra.
Pesma kad zapeva,
Ruka kad zanjiše.

Jednom…

Kad oživi zamrla duša
Deca poskoče u svežije igre
Potrče u stare, sigurne zagrljaje
I jedno od njih
Možda i mene obavije
Možda me majkom nazove
Ja njega možda sine.
Pokaže tada na svoga oca
Koji nema tvoj osmeh
I koji ne grli jako kao ti.
Neka lasta nebom proleti,
Letele su mnoge i tada,
Cvrkutale su mnogo i onda
Uzvikivale su veselo.

Jednom…

Shvatiću da više nisi ti.
Da su neki drugi ljudi.
Možda sam srećna
Drugačiji osmeh će krasiti
Lice veselo na prvi pogled.
Uspeću da sakrijem
Otužnu melodiju srca svog
Znaš da sam jaka.
Uspeću to,
Jednom, priznaću sebi
Da neke ljubavi ne prolaze
Jednom, kada se ne vratiš
Sve će biti lepše.
Jer, biću jaka, da ne vidiš drugačije.

Autorka: Milica Aleksandrović

Fotografija: favim.com