Nije reč o pukom imitiranju, već o umetničkom stvaranju. Nisam badava proveo toliko vremena u potrazi za savršenom formulom. Nisam uzalud živeo dane razmišljajući i sanjajući o dobitnoj recepturi, onoj koja će rešiti sve probleme koje ste godinama bezuspešno prikrivali. Nisam traćio vreme u trci...
Kad vetar Moravu uštine I nebo nad nama poskoči Ja te volim razbijena, Popravljana, Uspela se na gomile noći; Da sagledam bolje Zašto treba ovo malo volje za tobom Razbiti. Kad vetar Moravom pisne I sevdahu pomodre rebra, Mala je to suza što je pala Sve ostale da pokrije… Godine nisu mogle mi ništa, Svaka kad prođe -...
Otišla je. Noćas. U jedan. Do jutra sam mirisao pamučnu jastučnicu. Još mi grebe nozdrve onaj cvetni parfem. Kada sam izašao, mirisao je jorgovan. Onaj ljubičasti, na uglu parkića ispred zgrade. Prošlog leta sam pijan celog obrao, da joj poklonim najveći buket jorgovana. Drala se na mene kao nikada. Ali kratko je uspela da zadrži kez, prevarantkinja...
Sedeli smo na ljuljašci i pili čokoladno mleko. Naše mesto u malom gradu, prepuno ljudi. Došla si iz Beograda. Meni se tada Beograd činio kao drugi svet. U pozadini se čula Lana Del Rej i pesma “Video games”. Ti se okrećeš i kažeš: “Kada porastem i budem neki veliki dr/mr...
Nemanja Jovanović je ilustrator i pisac. Kratke priče je objavljivao u Severnom bunkeru, Ulaznici, Studentu, Yellow-cab-u, zbirkama priča „Da sam Šejn“ i „Van ograde“. 2016. godine objavio je svoj prvi roman „Milka zbogom, vidimo se sutra“ u okviru edicije Prvoborac izdavačke kuće Partizanska knjiga iz...
Dobro znaš da si jedini Koga želim ujutru, Onako pospana Posle zvuka iritantnog alarma sata Željna dima cigarete I prvog gutljaja kafe. I da samo tada dok otvaram prozor Bude mi svejedno Da li napolju sija sunce Ili pada kiša, Jer moje dobro jutro Nije vreme, Ni godišnje doba, Moje dobro jutro je Jutro kada si tu ti. Autorka: Marija...
Hodala je ulicom, lagano poskakujući. Svakim korakom kao da se po malo vinula u nebo, među oblake koji su postepeno nestajali u noći. Imala je kožne sandale, rimljanke, pa skoro da je hodala bosa. Mogla je da oseti svaku pukotinu i neravninu na starom, uglančanom kamenu....
Nije se desilo prvi put. Razgovaramo, dotična se hvali svojom diplomom, zaposlenjem, snalažljivošću i pameću. Kaže, konačno, diplomirala, sada radi i nema više učenja. Eto, to je rekla jedna akademska građanka naše akademske države! Nema više učenja. Stvarno? Sve se svodi na to da se zasitila slova, da ne...