Mornar se vraća. Njegov osjećaj je usmjeren ka tome da ponovo nauči hodati. Osjete se izgubljeni zvuci mora, koji poput neke izgubljene muzike traže svoje note. Sakrivene su svuda u oblacima, preko planina i nemira. Znam da sam jednom obećala da ću mu pomoći ako...
Nikada nećeš umreti Besmrtan si Večan Podarila sam ti vekove života U stih ugradila tvoj Osmeh koji krije milion misterija Pogled ispod obrva Koji ponire pravo u koren mog bića Korak svetskog putnika U cipelama koje prelaze Zelene milje I novobeogradske asfalte Na kraju krajeva ti i jesi Jedna od retkih osoba Sa kojima bih putovala U Firencu I do kraja...
Pregrmelo nas je nekoliko ratova, (banda balavca za sebe uplašena) Par bombi i par šaputanja; Preživelo nas je nekoliko paljbi, Gole ruke u davežu navodno ubica. Na tvom se dlanu najednom nakotio svet I ja sam svojim pokrila oči...
Plašim se velikih reči, Plašim se izdaje, bila sam je žrtva, a i sama sam je činila, zbog toga je se bojim istinski. Plašim se vatre u tebi da se u njoj ne ugušim ili izgorim do pepela. Plašim se brzih stvari Jurnjave života i sličnog To mi ne prija. Plašim se daljine između nas Plašim se ludila koji me...
Oduvek sam živela u čoporima. Nisam osobenjak. Ne volim da satima sedim u svojoj sobi i razmišljam. Ja razmišljam uvek. U prevozu, dok držim čas, dok slušam čas, dok sedim u pozorištu...
Došlo je. Šta. Pa proleće, probudi se već jednom. A da. Šta je to sa tobom, više te ni proleće ne raduje. I što su ti nešto drugačije oči. Pa na suncu su uvek drugačije. Mnogo su lepe. Tebi su moje oči uvek lepe. Pa...
- Gde si ga našla? - Nisam ga tražila. - Dobro, gde ste se upoznali? - U klubu. Pozvao me je da dođem za njegov sto. - I ti si došla? - Nisam imala svoj sto. Dobro, imao je osmeh i oči. - Osmeh i oči? To imaju svi! - Osmeh i...
Ne možeš me kriviti što sam sama, što sam nasmejana, što ne starim, što retko šta ne volim. Što ćutim kad svi viču, a slušam kad šapuću. Zato odustani. Ne možeš promeniti što volim da odlazim, što nikad ne dolazim, što se retko javljam, a prečesto sanjam. Zato odustani. Ne možeš me razumeti što pričam svojim jezikom, što letim svojim univerzumom, što...
Gde su vam granice? Tamo gde rukom dosežete? Koliko puta vam je telo bilo tesno i ograničavajuće, jeste li ikada o njemu razmišljali kao o okviru? Kako ste pokušali da prevaziđete svoj fizički okvir? Hm, ne znate, niste pokušavali. Dobro. Sedite i zamislite se. Glava...
Znam, osjećaj je snažan i zasigurno pripada istini, on neće dočekati jutro. Umire pred mojim očima i ja tu činjenicu ne mogu promijeniti. Nemoćan sam, stoga i prisiljen promatrati njegove posljednje udisaje i izdisaje. Molitve više nemaju svrhu, svjesno se moram pripremiti na najgore, ujedno...