03 mar Strah

Plašim se velikih reči,
Plašim se izdaje,
bila sam je žrtva,
a i sama sam je činila,
zbog toga je se bojim
istinski.
Plašim se vatre u tebi
da se u njoj ne ugušim
ili izgorim
do pepela.
Plašim se brzih stvari
Jurnjave života
i sličnog
To mi ne prija.
Plašim se daljine između nas
Plašim se ludila koji me obuzme
čim se setim da ti,
tamo negde,
imaš neki svoj život,
bez mene.
Ja sam možda
u mislima,
a i od njih me je strah,
i od tvojih (koznakakvih)
i od mojih misli
obuzima me ogromna panika
Ravna paklu.
Kao neka strašna opsesija.

Plašim se,
moja ljubavi,
i to najviše od svega
ove ljubavi
daleke, platonske
A ti o tome nemaš pojma.
Nimalo.

Ti misliš,
sve je u redu,
sve je kako treba.
Govorićemo jedno drugome lepe reči,
pravićemo se da se volimo
Kao niko nikad pre
Kao čvrsto ćemo verovati u to
I to je sve što nam treba.
Kao neka hrana za dušu.

A ti nemaš pojma
Ništa o meni
Nijedan moj strah,
a to je važno
Nijednu moju slabost
Nijednu suzu
Nisi je nikad ni video.
Ne znaš moj omiljeni miris
Koje knjige volim
I zašto ne volim nikad
Da budem sama

Pa mi reci,
molim te,
je li to ljubav?
I kako se usuđuješ,
ti,
koji ništa baš
o meni ne znaš
da mi govoriš
tako velike reči?

Autorka: Nina Nikolovski

Fotografija: tumblr.com