Noć. Mračna soba. Posmatram svetlosne tačke od uličnog saobraćaja na plafonu. Ipak nije baš tako mračno. Pa onda ponovo tama. Razmišljam o tom đavolskom pojmu: vreme. Da li zaista prolazi tako brzo? Ili je do ljudi? Užasava me pomisao da samo od nas zavisi brzina prolaznosti. Od toga da li smo tužni i usamljeni ili pak srećno zaljubljeni. Čini mi se da noćas vreme...
Odjednom smo se iz našeg klupka Odmotali Ti na jednu Ja na drugu stranu Ti na onu gde ljudi ćute Ja na onu gde ljudi pišu Ali još uvek ta strana Na kojoj se srećemo Ljudi je zovu ljubav Neki navika Ja je ne zovem Ne tražim stvarima imena više Nomenklaturu voli samo hemija A ljubav je ta...
Vidi, biću iskrena. Mnogo si sladak i zanimljiv. Mislim, realno nisi, ali meni si nekako sav takav. Sviđa mi se kako pričaš i kako nehajno mlataraš rukama i držiš cigaru. I volim što se trudiš da deluješ opušten, a zapravo si napet kao struna. Dok...
U sumrak Kanjonom Kolorada U kadilaku Vozi se Luckast par Ja vozim U bijeloj haljini i kaubojkama Na suvozačkom sjedištu On sa obodom šešira Skriva lice koje sam sama od mašte napravila Glasom kauboja Pjevuši "Song for Zula" U njegovoj bradi Skrili su se vilenjaci i čudovišta Zato me bole poljupci Štipaju i grebu me rospijice zavidne A kada na nebu...
Sanja Radulović je rođena 1975. u Tešnju, BiH. Piše i objavljuje kratku prozu i poeziju. Nagrađivana je u kategoriji ljubavne poezije na konkursima i pjesničkim maratonima u regionu. Zastupljena je u više od 40 zajedničkih zbirki poezije koje su objavljene od 2012. do danas u...
– Ali ti ćeš uvek da budeš mlada. Znam te. – Znaš me. Znam i ja. Samo...
Ukrao sam Trenutke Vremenu I otvorenih Očiju sa Njim se Žmurke Igrao; tišinu sam Glasom mu Runio i Crvenim kandilom Obasjao tminu, i Prazninu punio...
-I tek tako si došla? Zbog njega? Je l’ se pitaš što on nije pošao zbog tebe? -Jeste zbog njega, ali zaboravljaš i da je zbog samoće. Počela sam da se gubim, dala sam sebi rok godinu dana, izdržala godinu i po i nije mi bilo...
Da. Potpuno kompletno. Danas vidim sve jasno. Nema sumnje da je to bilo to. Da smo mi bili jedno za drugo. Da je to bilo za sva vremena. Prošlo je petnaest godina i jedna više. Dobila si diplomu. Imaš dete, možda dvoje dece. Nisi se promenila,...
Te noći umrla si, Izabela. Kažu umrla si jer su te pustili iz zagrljaja. Rekli su mi da nije bilo nikoga da te drži za ruku dok si se pretvarala da si odrasla. Progutao sam toliko suza te večeri kad sam te video kako ležiš...