Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
Čekaću dok podne Na časovniku Ne popusti Zagrljaj; kada se klatno Raskuca, i Dođe mu kraj- i dalje čekaću. Kada se Probude Snovi I pojavi se nekakav Svijet, Za nas Sasvim novi, Gdje kiša Sa musavog Prozora Otpada - Ha!- pa čekaću. A ako se Čudom nekim Srce u glavu Izlije - Možda i nestaću. Autor: Mladen Đurić Fotografija: favim.com ...
Već dugo te nema. Ponekad se čini kao da je prošla čitava večnost, a ponekad kao da je bilo juče. Vreme je varljivo. Veliki deo našeg života niz je slika. Prolaze kao gradovi uz autoput. No, ponekad nas neki trenutak iznenadi i znamo da je taj...
Priključujem se čoporima pasa, i čistačima, koji lutaju usnulim ulicama. Vetar mi namešta kragnu košulje i frizuru, pobrine se da mi dim cigarete ne ide u oči, donosi mi mirise iz prošlosti. Dok ceo grad spava, moje misli hodaju naokolo, kao duhovi, kao ljudi, koji će za par sati ispuniti svoja mesta, koja su sami sebi...
Jednom sam uhvatila suton na severu. Osmehnuo mi se. Ispod trepavica je krio pupoljke zvezda. U zagrljaju je čuvao usnule šume. Po njegovom teget sakou igrale su senke. Na bradu su mu sletale i ljubile ga pahulje. Jednom sam dodirnula suton na severu. Dodirnuo je i on mene...
Sanjao sam da sam kiša, vječiti stanar oblaka. I padao sam dugo, razbijajući se o tlo, hraneći zemlju. Udarao sam o prozore, slivao niz zidove. Pevao sa drvećem, tonuo kroz slivnike, dole do reke, još niže do mora, pa opet gore u visine. Začarani krug. A sve što sam želeo...
Ona spava na mom ramenu. Razmišljam o svim tim romantičnim scenama koje su joj u glavi. Trudim se da ne dišem, i da se što manje pomeram. A onda shvatam da je i mene uvukla u svu tu romantiku. Dodirujem joj lice, tek ovlaš onako...
To je posebna sorta ljudi. Pre će patentirati drvenu peć (koja traje), nego poverovati da je moguće živeti u sreći (koja zaglupljuje). Ako problem ne postoji, oni ga izdejstvuju po hitnom postupku. Kreativni su. I dvaput više nezadovoljni. Jedna od mnogobrojnih mene pripada tom plemenu,...
Sad bih te pozvala i plakala I ćutala Pa ti rekla da dođeš A onda opet plakala i rekla da ne moraš jer nije važno A važno je Čim sam te pozvala Toliko stvari me muči, a uopšte ne znam da li da samo ćutim ili da ti kažem Vodi me negde,...