Rekoh ti - Hajde da zajedno stvorimo umetnost! Neka to budu stihovi, Fotografija, priča, Hajde da kupimo tempere, vodene pastelne boje, da išaramo zidove! Obojimo plafone! Ma hajde da stvorimo umetnost! Nešto samo nama važno, Što će drugi razumeti Na nebrojene načine, A ništa od toga neće biti tačno!   I tako euforična, Brbljala sam o svemu - O silnim idejama...

ako znaš, molim te, reci mi da li je do proljeća ili smo to samo mi, godinama isti, možda samo malo stariji i zreliji, pa smo, nakon prijateljstva, još jaču ljubav jedno u drugom probudili?   možda je glupo reći, ali, u tom sam trenutku shvatila nešto, a to je da ništa ne može biti slučajno i da je slučajno objašnjenje za ono što...

Imam dva psa. Tri mačke. Jednu kornjaču. Veliku verandu. I na njoj ogromnu ljuljašku. Imam podšišanu travu. Bazen. Veliko dvorište. Prostrano potkrovlje. Garažu. Prepunu alata. I vrata, kroz koja ne ulaziš. Imam porcelanske tanjire, iz kojih ne jedeš. Kristalne čaše, iz kojih ne piješ. Staru rakiju iz podruma, kojom ne nazdravljamo. Imam još malo zagrljaja, što je za tobom ostalo. Tvoju garderobu u ormarima. Boju glasa, koju nisam još...

Ne pitaj me Zašto ćutim Svoju nesreću Ni sa kim Neću da delim Ne pitaj me Zašto mi je Pogled prazan Jer priznaću ti Koliko tuge U njemu skrivam Ne pričaj mi O sreći Jer ne umem Da glumim Ne traži od mene Da ostanem Neću se promeniti Nestaću, kao i uvek Pronađi me U tuđem liku Rečima i osmehu I podeli svoju radost Sa nekim ko će...

Spasi me Samo još noćas Pusti neki stari film Ili pesmu Gledaj sa mnom Svetlost grada Kroz prozor I ćuti Potreban si mi Samo još noćas I neću ti više dosađivati Mada kažeš da nije tako I da voliš kada sam tu Kod tebe U stanu Na krovu U zagrljaju A meni samo još noćas Treba tvoja tišina Da me spasi od grada Čiju svetlost...

Ljubomorna sam na tvoje prijatelje, drugare sa fudbala, žene sa kojima si bio, i one sa kojima ćeš biti. Na to što su tu kada se raduješ, onako neodoljivo dečije. Što kad si tužan, znaju kako plačeš. I kada si besan, koga psuješ. I na to što kad si potišten, ne znaju zbog čega brineš. Ni kada ćutiš, o kome...

Malo je koja nemirna duša te prolećne noći imala priliku da se triput prekrsti pred prizorom mladića koji pod mladim mesecom na pustom bulevaru priča o svojim osećanjima jednom i više nego sumnjivom žutom keru. Takav se slučaj dotad još jedino možda mogao sresti kod...

Dobro jutro, Dženi. Kad budeš čitala ovo, jutra verovatno već odavno neće biti u tvom kraju, i možda će čak stići do Karakasa dok se ti ne naspavaš i ne uhvatiš dobar signal za net, ali nije ni bitno, jer ja ne govorim o jutru...

Sem tebe, niko nije uspeo da me uveri da mogu baš sve da ostvarim. Da putujem, učim, pevam. Da budem srećna što sam ja baš ja. Da postanem advokat ali ne i rđav čovek. Da ostanem sanjar i večito dete. Da se smejem, iako se ponekad osećam kao brod u boci. Da, volim. Da, verujem u sutra. I u uspeh. Da, rizikujemo. Odričemo se. Ali sve se...

Ušiškan među masom ljudi Milan je strpljivo čekao svoj red za ulazak u voz. Grčevito stiskajući osrednju putničku torbu, dlanovi su mu svakim trenutkom bivali sve hadniji i vlažniji. Dugačka, isjeckana i nemirna kolona ljudi rojila mu se pred očima. Šireći se stvarala je, činilo...