Da kiša ne pada, cveće nikad ne bi raslo. Svet se svodi na princip domina. Kad samo pomislim da radeći neke stvari izazivam neke druge, treće, pete stvari, shvatim da je isto. ,,Da nisam ovo, onda ne bih ovo’’. Da se naši roditelji nisu našli, ne bi bilo...
U danima budućnosti Srbije Ostao sam zaglavljen u WC-u I pijan tražio izlaz U par kvadratnih metara. Na to se život i svodi: Popij nešto Smej se Nađi izlaz. U danima budućnosti Srbije Krezubi ljudi ne vide izlaz Jer im u očima viri bajati hleb Istrošenih pogleda očekuju kraj. U danima budućnosti Srbije Ne vidim nijednu lepu stranu Onoga...
Probudio sam se natekle glave Soba je pulsirala u ritmu Mog povišenog pritiska. Čujem zvuk sa televizora: Prošlo veče su neki hrabri ljudi Pronašli put do slobode. I oni su imali natečene glave Ali od pendreka. Možda će taj 17. Mart 2019. Ući u istoriju Pamtiće se kao veče rušenja barikada Ja ću ga pamtiti kao...
– Ali ti se nisi nimalo promenila, shvataš? Ja još ne znam da l’ si mi rekla da nešto ne možeš što si pre mogla, i to samo zato što imaš decu. – Možda je tu problem? Možda je trebalo da se promenim. Ili sam se...
Razuzdana neobuzdana zanosna i neuhvatljiva Gertruda beše od mene starija dobrih dvadeset i kusur godina. U kasnim četrdesetim još uvek izgleda očuvano i čvrsto bez tragova onih odvratnih linija koje nazivamo borama. U osmehu krije želju za slobodom za istraživanjem za razonodom ukradenom i čini mi se nepravedno otuđenom. Osećam da me posmatra tajno i da se, u njenim slabinama grudima leđima i ramenima budi nezadrživa i neopisiva želja za istraživanjem mojih skrivenih kvaliteta. Primetio sam da Gertrudi muško društvo prija. Iz njenih očiju nekakva ludačka požuda izbija čim se nađe u kavezu okružena muškim, nabujalim telima. Gertruda često traži spas i utehu u zagrljaju nekog mladića nepoznatog koji...
Julsko subotnje jutro. Na terasi sam. Sa ostalima a uvijek sama. Šutim i njišem se uz zvuke fada koji dopiru iz susjednog stana. Ribareva žena sanjari o njemu na brodu uz tugaljive zvuke, od jutarnje kafe pa sve do večeri. Nadam se da danas neće biti vjetra....
Ipak Jesmo li tvrđava Ram našeg pogleda Beskrajna je voda Talasi u nebu Nijansiranje Meseca Ka ljubičastoj Disanje morem Ostrvo smo Pusto kao dan Bez plača Budućnost u padu Ono Sad Koje treperi Vibraciju svemira Glad uobročena Samoodrživa I jesmo Tvrđava smo Ka kojoj hrle Hiljade gladnih Revolucionara Dok u turskom sedu Na trpezarijskom stolu Delimo mrvice poljupca Pred počinak Vidiš, zato su Preteška ova Izgnanstva u slobodu (Dokoni pesnici I ljubav propituju) A valja mi oslepeti Suncem...
Ostavila mi je Maslačke pod prozorom Junskog dana U 16:35, Rekla je : "Oni su sloboda" Dok ih je ređala u moju kosu I pravila se da ne razumije, Da sam slobodno Izabrao nju. Slušao sam Kako govori poeziju, A ona bi do jutra Slušala mene, Naslonjena na puku slučajnost Melodičnog udarca Čaše, o čašu, Duše, o dušu, Riječi, o riječ. Nosila je smiješne...
Potrebna mi je još samo jedna besana noć pa da konačno završim onu davno započetu priču o Tebi. Koju sam voleo i ljubio koju sam pitanjima gušio i čijie reči a ni vapaje nikada nisam razumeo. Molila si me da ti pomognem da ti pružim ruku i izbavim te iz ponora i začaranog kruga u kom se vrtiš kao da si dospela do ivice...
Na jednoj od radionica u okviru projekta Umetnost i delo, radili smo na kreiranju jedinstvene društvene igre, koja prati život štićenika i dešavanja u vaspitno - popravnom domu. Osmislili smo polja koja im pomažu na njihovom putu ka cilju, koji je, u tome su bili...