Nemam ja vremena. Vreme ima mene. I razvlači me bledog po svojim grubim šakama, Masnim od krvi i znoja. Guta moje trule snove I čekanja od plastelina. Gnječi mi kičmu, a ja ćutim. Ne branim se i ne molim ga Za bezbroj puta odsanjano stakleno sutra. Jebeš sutra. To mi više ne treba. Sad mi trebaš...
Jedini strah mi je, da li ću te zadržati takvog, previše meni sličnog. I neću razumeti, kako je to sve što mi treba, u tebe stalo. Od čega i za koga, si sagrađen, kad me celu obuhvataš? Ni zašto samo volim to što te volim, i dozvoljavam da me voliš. A ne znam kako se to voli. I...
Bilo mi je bitno da li smo beskonačni ko sam to bio u prošlom životu i ko ću biti u sledećem. I onom tamo, i onom tamo, i onom tamo. Hteo sam da znam, koliko može stati u beskonačno? Koliko je prostrano? Postoji li uopšte ta...
Kažu mi da sam slobodan Dali su mi ime, roditelje Naciju i vjeru. Ipak moram u školu Najmanje osam godina Poželjno bi bilo bar dvanaest Najbolje ipak šesnaest ili više Jer tamo te uče Ne samo KAKO Nego i ŠTA da misliš. Kažu mi da sam slobodan Ali jednog dana Moraću da se ženim Imam porodicu, djecu Da nađem...
Prvi zalogaj slobode Okusila sam Dok sam pisala Ono što ne želim Da izgovorim I tada sam otkrila Novi svet Svet iza kog Se krije Sve o čemu sam sanjala. Poslednji zalogaj slobode Biće moja smrt Odlazak odavde Let u nepoznato Na onaj svet I kunem se Ništa neće biti slađe Od tog zalogaja Koji će me ugušiti. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...
Deda Ivo je često znao da mi priča o stepenicama. Govorio je:”Kada se penješ, nikada ne smeš da gaziš ljude. Ljudi nisu za gaženje. Stepenice su. Čini mi se da dolazi vreme gde se to meša.” Završavao je svako svoje izlaganje time. Sada smo sedeli...
Nije to bila samo sloboda fizičkog tipa. Bio je to osećaj prostrt kroz više nivoa. Bila je to sloboda od svakog vida autoriteta. Imala sam samo njih tri koje su mi davale dovoljan osećaj sigurnosti. Udahnula sam slobodu drugog grada. Nepoznatog grada, kom je jedino...
Dopreću do tebe jednog dana Možda nikada Uliću ti se u dušu Kao što se Dunav uliva u Savu Prokrčiću džunglu tvojih misli Ubrizgaću u tebe najtoplije boje Udahnuću ti život Pisaćeš mi pisma sa druge strane planete Mahaću Mesecu dok mislim na tebe Doći ću do tvojih mrakova I osvetliti tvoje ulice Rasteraću bauke iz...
U kapcima su ti Svezani nebo i mora. Plavo u oku Me oboji Prije svakog Sna Ako baš moraš Da znaš Jer tako treba, Beno, Otela si mi Kormilo iz ruku I Malo sam sa Kursa Skren'o; Kružim po obodu Malstrema I čupam Iz ponora Svoju slobodu, Po meni pljušti, Topi se čelo I koža mi se Sa dlanova Ljušti. S jutrom zaboraviš Kamo sam se Uputio pa Prašinu sa Tragova Čistiš, Beno, A lađa...
Ostala sam u trpezariji gde se iz lonca još uvek pušila supa i mirisala piletina iz pleha. Svi su u jednom trenutku odmakli stolice, ustali i ostišli. Gledam u dan i čekam noć. Ne pomeram se, svesna da nije baš normalna situacija, ali ne preduzimam...