BEOGRAD, jun. 2015. godina „Na Vas je red gospodine Trifunoviću.“, reče ženski glas brižljivo. „Ispričajte nam svoju priču.“ Sedi starac podiže umorne kapke ka tom ljupkom ženskom stvorenju koje o životu nije znalo ništa. Pogleda nju, zatim sve ostale prisutne koji mu uzvratiše jednako bolne, ali više...
Mali, nizak prozor, dovoljno širok za dvoje, bio je skoro savršena zamena za terasu. „Možda i bolji“, mislila je. Obožavala je terase. Posebno one na poslednjim spratovima, odakle joj se činilo da noću može da dosegne zvezde, a danju bele oblake. Govorila bi da je...
Novembar. Prvi sneg pleše nad gradom. Sve je potpalo pod tišinu i mekoću pahulja. Hladno je. Oštar vetar otkine pomalo od svačijeg obraza. Ljudi se kriju iza šalova i jakni dosadnih boja i skoro da nema glave bez kape. Od ruskih šubara na glavama raznih...
Bila je subota. Ali studentskim danima imena ništa ne znače. Ova subota se razlikovala jedino po tome što je bila jedna od onih “pidžama” dana. Nije to ništa spektakularno, to sa pidžamom. Ova pidžama nema veze sa okupljanjem društva i žurkama. Naprotiv, ovoj pidžami jedino...
Godina 2063. Prijatno nedeljno popodne u malom pub-u, negde na jugu Irske. Jedna nasmejana baka i njena nešto manje nasmejana unuka zauzimaju mesto pored prozora s pogledom na omanje jezero, labudove i par pijanih turista. „Bako, zašto Irska? Jesi li sigurna da deki i tebi neće...
(čitati uz Amiru Medunjanin - „Što te nema“, na tekst Alekse Šantića) Ovde kod nas je jesen. Doba šarenih parkova, šuštavog lišća i umiranja. U vazduhu je miris pečenog kestenja i nostalgije. Znaš da mi je šareno omiljena boja, da sam pomalo melanholik i buntovnik. Znaš...
Poslednji tramvaj broj dvanaest, jednog od onih sumornih dana, umorno se vukao ulicama Beograda. Mračan, hladan, zagušljiv i vidno prazan. Brojao je svega tri putnika: zapuštenog beskućnika sa pomalo zgužvanom limenkom piva, koju je zasigurno pokupio sa neke ulice i isto tako zgužvanom kapom i...
,,Vrati mi moj telefon! Vrati mi! Odmah!” ,,Neću. Želim prvo da pogledam šta to ima u njemu, što toliko želiš da sakriješ?”, rekao je uz osmeh nestašnog dečaka. ,,Ne možes to da mi uradiš! Ti si nevaspitan!”, zajapurila se, više od stida, nego od besa. Znala je...
Usnuli grad samo što se nije probudio. Na horizontu je tek jedna linija boje narandže, kao nagoveštaj dana koji dolazi. Ona stoji na vrhu oronule zgrade i posmatra. Na sebi još uvek ima maskirni šorts, ukombinovan sa pocepanim crnim čarapama (mnogo više nego što pamti...