Stidljiv pogled. Igra svetla. Mrak odlazi iz ova četiri zida. Prsti u neskladu. Otvoren prozor. Pogled u prazno, izgubljeno i mirno. Miris noći odlazi u susret danu. Zora se pridružuje poeziji satkanoj od ljubavi, sreće i trenutka večnosti. Lutamo mostovima svesti i maštanja. Negde između jave i sna naša dva...
Nada je šetala sa svojim drugom Aleksom, koji je nesigurno uhvatio za ruku. Dok su šetali, videli su metež kod Brankovog mosta. Znači, neko je danas odlučio da sve okonča. Što se više približavala videla je sve jasnije lik te osobe. Preplašenog lica, upalih sivih...
Posljednjih mjeseci u meni luta odbjegli vojnik iz građanskog rata. Sreli smo se jedne noći na obroncima moje duše. Te noći padala je kiša, ona zbog koje se jave magla i melanholija. Mislila sam da sanjam ugledavši ga kako naslonjen na moje rebro odmara sa...
Auć. Prepala sam se. Što. Izgleda da sam se možda malo zaljubila. Dobro, ako je možda malo. A zapravo je puno bez možda, nemoj nikom da kažeš. Neću, obećavam. Dogovor. Dogovor. Nego, što si se prepala. Kako što, pa je l čuješ, zaljubila sam se. Pa...
Aplikacija na telefonu kaže da je napolju minus jedan stepen. Sedim na prozoru, među kolenima stiskam šolju čaja od mente, a među smrznutim prstima cigaretu. Decembar je, pada sneg. Noć je. Jedino ekran telefona svetli. I poruka koju ne želim da otvorim. Minus jedan, kaže aplikacija. Minus...
Budim se Imam 6 godina I urođenu želju da utabam sneg Decembar je Bliži se rođendan i prvo slavlje Sa prvacima. Srećan sam i smejem se Čeka me život Posle škole grudvanje I valjanje u belini grada Sve do mraka Dolazim kući mokar Crven i bez ijedne brige. Budim se Imam 10 i nogu u gipsu Umislio sam kako znam...
Volela je taj prozor. Imao je sasvim običan okvir od tamne hrastovine i klimavu kvaku koja je oduvek činilo joj se izgledala kao da će otpasti. Bio je vrlo sličan desetinama prozora koji su pripadali kućama rasutim po brežuljcima sela kao pokidana niska bisera. Za...
Ne može se ceniti zdravlje kada si zdrav, hleb kada si sit, sloboda kada si slobodan, a bogami ni jedno obično govno kada te svakog jutra pozdravlja. Značaj svih tih stvari je saznao Miloš odjedanput, bez upozorenja; došle su jednog lepog prolećnog jutra, dok je nebo...
ova jesen je blaga kao raičkovićev pesnik koji ponovo radi na ciklusu o lišću kao dete sa očima punim kiša u sebi nema ničeg pretećeg ali stari jesenomrzac u meni želi da joj bacim smrt u krilo kao čarnojevićev dvojnik bez smisla i cilja zagacam po blatu panonije ljudi imaju ogledala umesto lica i retko izlaze iz sopstvene...
Krivica. Isijava iz pora. Neće promaći ni neveštom njuhu neiskusnog. Takva je krivica. Toliko jasna, da je morate videti, toliko velika i čudovišna, sposobna da ščepa. Sposobna da natera čoveka na svakakva dela. U pozadini je strah od kazne. A strah, kao što kaže Ivo...