08 jul Veselnik

“Dodirnuo sam lice izvan života na mestu lakšem od prozirnog ogledala, gde se sliva odraz sveta“. Veselnik, vraćao se kući isprekidanim hodom, prateći, kako je on to mislio, ritam kiše, a ne čašice, ponavljajući ovu besmislicu kao mantru. Precizni korak prekinuo se u procepu između asfalta i zemlje. Duboko uvređen drskošću pukotine, nadneo se iznad nje i video nešto čemu se tamo nije nadao. Video je oveću lokvu i svoj lik u njoj. Beše uveren da je pronašao svoj odraz života, da je to znak koji mu je sama vasionaposlala. Lelujavom rukom joj je odao počast, mašeći se za šešir koji nije ni imao. U tom trenutku najsrećniji stvor na planeti bio je upravo on. Pronašao je ono čemu se nadao, ali se sad postavljalo pitanje – šta sad sa tim? U tom razmatranju, iznad njegove glave sevnu jedan poveći đon. Peta cipele izrezbarena tako da nepoznati tlačitelj bez bojazni može da hoda kroz sneg, urezivala je svoje filigranske gravure u potiljak veselnika koji tek jedva da beše pronašao suštinu života. Bilo stade u otkucaju, nerođena reč zamre u potiljku.  I on osta da leži tamo gde je mislio da se sliva odraz sveta.

 Autorka: Biljana Kiš

Fotografije: pinterest.com