Mudar čovek puno greši Jer najbolje uči onaj koji ne zna puno Često plačeš u zadnje vreme Iako se svakog dana ponovo zaljubimo jedno u drugo I vreme provodiš zaokupljena poslom koji voliš Samo sedneš pored mene Nasloniš mi se na rame I počneš da jecaš Ni ja nisam srećan Iako mi svaki dan...
Moje ime nije važno. Ja sam ionako samo broj. Radim u školi već nekih deset godina i predajem strani jezik. Zapravo, radim u tri škole, ali ne iz nekog pomodarstva i jer sam toliko dobar predavač, pa su moje usluge tražene na sve strane, nego jer...
Kad se rodiš, isti si kao i svi ostali. Donela te je neka srećna roda. Još nepoznata lica ti se raduju. Često plačeš i spavaš i sve deluje kao malo ubrzani film koga se posle nećeš sećati. A onda rasteš i postaješ sve više ti. Izrasteš...
Zašto poznajem više nesrećnih ljudi sa perspektivnim zanimanjem no onih sa neperspektivnim? Poznajem curu koja je upisala farmaciju zato što je to perspektivno. Zaglavivši nos u epruvetama i formulama, zaboravila je na to što taj posao zapravo i ne voli. – Znaš, nemaju svi privilegiju da rade...
Nekada pomislim kako sam zaboravio da osećam. One osnovne stvari. Da uživam u pesku pod nogama, lepim očima, letnjoj kiši, osmehu zavodljive devojke. Zaboravio sam kako je to kada se smeješ sitnicama i kada ti lepe reči i dela ispunjavaju srce, i čine ga toplim...
Bilo je društva iz osnovne Bilo je društva iz ulice. Bilo je društva iz srednje Bilo je društva iz kraja Bilo je izviđača. Bilo je društva sa fakulteta Bilo je društva iz kraja Bilo je izviđača. Bilo je društva rok metal pankera Bilo je društva iz sportskog tima. Bilo je ljubavi. Bilo je ljubavi. Društvo se rasturalo Država...
Rekla je da joj je muka od tog posla više. Da joj bude muka od same pomisli da ujutru kad se probudi, mora opet da se obuče, očešlja, obuje i ode da radi. Da joj je muka od toga što je niko ne poštuje i...
„Priprema je više od pola posla“ – ponavljao je oduvek moj stari obilato pripremeljen za ispiranje, a onda pijan seo u komšijunog juga i zakucao se u betonski stub. Mada, imao je pravo. Na ovaj ili onaj način, ljudi su se pripremali za raznorazne životne...
Vozimo se. Zapravo, Nebooki nas vozi, a ja kroz šoferku piljim u nebo. Mislim da se taj deo auta zovu šoferka. Ja ga zovem prozor. Uvek je prozor ono kroz šta možeš da vidiš nebo. Mrak i zvezde se prepliću sa saobraćajnim znacima i retkim svetlima automobila koji klize...
Nosio sam neke sendviče Ocu na posao Kiša je padala Ja sam mislio o njenom osmehu I koliko je isti magičan. Razmišljajo sam iz koje je knjige izašao. Jer ljudski nije...