Kad budemo stari, sećaćemo se, kako su prolećne večeri mirisale na koh, i kako su majke brižljivo širile čaršafe, kao da su presvlačile nebo, u belje, Ali, da li ćemo imati snage da se setimo, onog psa što je u nama lajao, na krv i koske, i jedne ciganke, što je...
Ko te posla među ljude? Da ti sude, što im sudila nisi. Ko te posla, da ti se čude? Ne razumeju kad govoriš, o čemu govoriš. I kad ćutiš, kome ćutiš. Ko te posla, takvu, iskrenu i čednu. Srećnu, jer drugima ne činiš nesreću. Ko te posla takvu? Ludu. Nestalnu. Nejasnu. Neuhvatljivu. I lako dopadljivu. Dragu, milu, drsku i bezobraznu. Tvrdoglavu. Hirovitu i plahovitu. Neuračunljivu. I neproračunatu. Ko te posla tako...
Ponekad poželim da se vratim nazad u materinu utrobu i da ostanem tamo do novog sazdanja sveta. Ćebe je lažna sigurnost. Pokrivam se preko glave zauzimam položaj fetusa. Iz čaure jednog dana izaći će leptir koji će spasiti svet. Ako nekada vratim se nazad u materinu utrobu i ponovo se rodim praviću iste greške, poći ću na ista mesta, pisaću iste...
Plašim se života koliko i smrti otvoreno bih uvek priznao. Bar sebi. Ja sam tragičan junak koji snosi krivicu unesrećivanja sebe svega oko sebe. Odrastati ne znači biti odgovorna zrela osoba naći pristojan posao drugu osobu biti samostalan. Već znači prihvatiti da nikada nećeš biti glavni junak filma sa srećnim završetkom pored ljubavi svog života stići do cilja. Znači prihvatiti da nikada neće doći...
Maslačak, Pazi da te ne oduva vetar, Da ti kosu ne uprti za ptice, A ptice za zvezde, Zvezde za crne tačke, Pa da posle kao ludak visim sa ivice nemira, Sa nekog oblaka, Iz praznine svemira. Pazi da te ne odnesu deca, Oduvaće te još dalje, Preko okeana, Pa malo iza, Preko oklopa starih kornjača, Da gnjurim...
Kasaba je mirna, maglovita kotlina Na vetrometini kuknjave kasablja Kasablje je (pogađaš) osoblje kasabe Jer svaki pobrojani postoji Samo dok služi svome kasabinu Kasabin je uvek jedan A kasablje liči ko mućak mućku Ako laješ preventivno I ujedaš onoliko koliko laješ Odgovoran si prema sebi i kasabi I bez pitanja tvoj odgovor je uvek tačan Drži...
Novi tribinski ciklus DKSG predstavlja jednog pisca u razgovoru s jednim kritičarem. Naime, večeras, 13.9. sa početkom od 19h, u Klubu Magistrala održaće se promocija desete pesničke knjige Zvonka Karanovića - "Iza zapaljene šume", koja je nalik šetnji kroz sobu s ogledalima gde se multiplikovani identiteti sele...
Idi, lepi moj, ja te više ne zadržavam. Imala sam te, taman toliko, da zadovoljim želju za tobom. Više nego što je trebalo, a manje nego što mi je bilo potrebno. Idi. Puštam te. Ti nikada i nisi bio moj. Pripadaj sebi, kao svakoj koja je želela, da njoj pripadaš. Onako, kako ti umeš. Dajući celo svoje telo. Telu željnom tebe. Idi,...
Znaš kako je, kad onome koga voliš, poželiš da bude voljen, i voli? Onako kako zaslužuje. A ne znaš šta je to, što ti zaslužuješ. Znaš kako je, kad sa nekim ne govoriš? I o njemu ne govoriš. A da ćutiš, ne možeš. Znaš kako je, kad onako ludački nedostaješ? I ne znam šta ću, ni sa tobom, ni bez tebe. Kad...