Da si pokucala Otvorio bih (Nakon par trenutaka) Kako to misliš Smešno je Plašiti se one Koja kroz vrata prolazi Koja savijutke Razvrstava Pod kažiprst potura Nedovršeni stih Kako to misliš Smešno je Stiskati ćebe I ležati na pločicama Kako da te ućutkam (Ko si?) Dok mi recituješ Nezapisano Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
Znaš kada te nije strah, da govoriš? Onda kada shvatiš, da te niko ne sluša. Kada sebi samome, objašnjavaš ono, što drugi, u tebi ne razumeju. Ili možda nikada nisu, ni pokušali da otkriju. Govoriš. Kad niko više ne ćuti. Reči ti u nedra zapadnu, i ne znaš kome si ih, izgovorio. Govoriš. Kada nemaš o čemu, da ćutiš. Kad se u prazno, govori...
Lažeš Milena, Lažeš ženama na pijaci Da živiš u ulici Jorgovana; Da si odavde, Lažeš kad se sagneš Da sakriješ korake, Da iz reči ne prevagneš U mesto iz kog si me napustila. Lažeš Milena, Lažeš da si dobro I lažeš dok pitaš kako sam. Lažeš da si sama Ženama na pijaci I da su par narandži Sasvim dosta. Lažeš...
jutros nisam želela da ustanem ali telefon je zvonio uporno neko te je tražio rekla sam da više nisi ovde "da li se vraća?" to sam i ja htela da znam i spustula slušalicu nisam bila tužna samo umorna stavila sam tursku kafu i sipala je u okrzanu šolju boje ružinog pepela setila se tebe koji si me...
- Došla si. - Kao što vidiš. - Drago mi je. - Mhmm-mhh. - Ljuta si. - Nisam ljuta. - Jesi, mačak. Ne gledaj me tako. Poznajem te. Znam kako dišeš. - A kako to dišem? - Znaš na šta mislim. - Ne, ne znam na šta misliš. - Ljuta si, mačak. Hajde sedi da...
video sam te sinoć smejala si se izgledala srećno želeo sam da ti priđem i izbrišem svaki osmeh sa usana odakle ti pravo da se njima smešiš i odaješ tajne delove sebe koje samo ja znam stajao sam tamo i gledao te onako malu među njima i baš si mi zafalila da budeš onako moja kako samo ti znaš i znam...
Ona nikada nije razumela moju potrebu za pisanjem i razbacivanjem nekih nebuloznih stihova proizašlih iz bunila usred pijanih noći ili očaja koji se često javljao kao savršen paravan samoći. Tada sam znao kao drogiran vikati njeno ime razočaran, tužan, ili možda samo slab na lepotu kojom me nikada nije počastila. Ona nikada nije pokucala na moja vrata osim u snovima iz kojih ne izlazi, ne izbija, kojima caruje, i sve čari svog šarma nesebično daruje. Ona nikada neće saznati da su...
Uđi u sobu Nasmejana i Protresi Svoju mokru kosu, Uđi i Unesi sa sobom Malo južnog vetra, Malo Blagog Sunca, Puno Peska, On je svuda Po tvojim Vrelim stopalima, Tvojim Vlažnim leđima, Našem Belom balkonu Na kome si do sada Brisala svoju Potamnelu kožu I svoje Osoljene usne, A onda me Pozvala i Kroz belu zavesu Poljubila. Uđi, Unesi želju sa sobom, Donesi Omamljeni dan na plaži, Odraz Galeba u oku, Pljusak Talasa po licu, Donesi Slobodu beskrajno plavog I poneko Znatiželjno jato Malih...
Ja bih golim rukama, protiv tebe. A ogoljena ti se predajem. Od pobednika bih, pobedu da ukradem. A ne vidim, da ti moj lovorov venac, skidam sa glave. Jača bih se, pred tobom kidala. A onda sve druge cepala, dok me pocepanu, ne zakrpe. I nakrivo, nakaradno srasla. Došla da mi ližeš rane. Krvi da mi se napiješ, jer si mi dostojanstvo, već...
Ne podnosim tvoj empirizam ni miris dalije Što se sa korica Saturnijanskih Poema Na tvoje oplemenjene haljine ruši I nestaje poražen lenorom. Ne podnosim berbu malina u Užicama Dok praznim rukama ipak izvoziš obećanja, - Jedina povratila kusur berbe tvojih usana. Ne podnosim mog samopuzdanja disleksiju Ni to što te prvu, kao jutarnju...