Jedina moja otkad nisi moja, Pesak mi u ustima, klonut poput noja. Obrisi i skice, sećanja, sitnice...

22 januara, 2019 /

Ne pitaj se Milena Kako će se stopiti sneg Nit čiji će tragovi bežanja Ostati pod snegom; Miris je tvoje haljine Narastao od hleba više I da sam nečeg ostao gladan Možda danas o tebi ne bih Pognute ćutao glave. Ne boj se Milena Nije važno što ne znaš da računaš, Ti znaš da sam od...

11 januara, 2019 /

Mogu li da budem bivša, nekome kome nikada, nisam pripadala? I šta je tu bivše? One nedorečene misli. Neizgovorene želje. Nezagrljeno telo. Jesu li bivši oni dodiri, zbog kojih se koža, još ježi? Onaj zvuk disanja, koji mi još stoji u ušima. Jesu bivši tvoji otvoreni kapci, dok me netremce gledaš? Ili su ti usne bivše, natopljene mojim ukusom? Kojoj si...

08 januara, 2019 /

Više niko nije iz preminulog komunizma Uzdigao mrtve, prigradske, autobuske stanice. Pod kapom je nestao dispečer kao tehnološki višak, Odavno već niko nije nagađao spisak ljudi bez povratka, A, ja sam, nekim nevidljivim suzama brisala svoju kartu, I sa upalih obraza Skidala sam koliko sam mogla od godina prošlih. Više se niko...

08 januara, 2019 /

Osakaćena zima bolesno opseda njenu dušu, i dešava se ono isto pre istog, i ono isto posle istog. Ona voli to,  jer misli da zna kako ne bi podnela sušu.   I odupire se osrednjoj hladnoći. Ipak uživa jer je tada srećna, ili uživa jer nije srećna. Plaši se jer misli doći će...

03 januara, 2019 /

Ti ne znaš ko sam ja. Šta me to boli. Čega se plašim. Da li sam ona ista, kakvom si me zamišljao. Ne znaš da li sam volela, one koje sam gubila. I da li sam odlazila, zato što nisam umela da se zadržim. Ili samo zato što nisam imala, zbog čega da ostanem. Ne znaš, ni da...

01 januara, 2019 /

Jutros nisam otvorila oči, pre tebe. A možda i jesam, ne znam. Ne sklapamo ih više, jedno pored drugoga. Nisi mi pomirisao vrat, za dobro jutro. I nisi mi meso, šakom stegao. Večeras ne pijem Jack, sa dve kocke leda. Pijem martini, onaj sa jednom. Opet sam usnama i zubima, skidala kristale šećera, sa ruba čaše. I opet niko nije pitao, zašto tako...

28 decembra, 2018 /

Neka ostane epitaf Da sam jedne noći volela Morizu i Nitisa I da su prsti Hodili kao četkice, Hladni. Neka napišu Da sam sanjala Pariski sneg i Da je psiha bila Devojka u beloj haljini, Noseći moju ogrlicu. Neka ostane epitaf, Smrtno me ranili Morizo i Nitis, Ko mladu ženu, Nije stigla ni Da se napuderiše. Autorka: Emilija Deljanin Fotografija: weheartit.com ...

27 decembra, 2018 /

Znaš gde počinješ? Tamo gde se, sve moje završava. Na koži, koju drugi prsti nisu dodirnuli. Iza uha, kojem niko ne šapuće. U kosi, koju više ne ispravljam, jer je nećeš mrsiti. Nastaješ tamo, gde sve u meni, nestaje. I srastaš mi uz rebra, kao duboki nešiveni ožiljak. Više te od pluća ima, pa zastajem dok dišem. Da te ne izdahnem, epidemično, nekim tuđim...

26 decembra, 2018 /

Ako je nebo Prihvatilište za mrtve, Možda se negde tamo, Verlen i Rembo, Vole javno; Daleko dovoljno Od ovog sveta Gde živom smeta Nečija ljubav. Autorka: Elena Ederlezi Fotografija: weheartit.com ...

26 decembra, 2018 /