Noć je hladan talas ja sam brodić od papira. Puštam da me nosi ka litici il obali. Jer ništa nije važno dok muzika svira. I ljubav nema cenu ma kome da je prodali. U pustinji osmeh, suša na mom licu, Nema kapi predaje, živ je samo pesak. I najmanji tračak posejaće...
Pas i njegov čovek Sede u parku. Piju pivo. Ostavile su ih žene i keruše Možda zato ne vole Jesenjina. Jesen je. Sergej mrtav i dalje. Grupa pesnika koji Pišu čistu hermetiku, Traže Jesenjinovu umrlicu. Puzeći. Polako. Možda je ovaj dan već viđen U poteri sam za umrlicom i kartonom obdukcije Jednog Jima. Vrata su pala jutros Menjaću ih. Tražim i Hendriksa. Ničea usred...
Žao mi je što nisam stigao ni da te poljubim, Katarina. Možda to, u osnovi i nije mnogo važno možda bi upravo taj zabranjeni francuski poljubac srušio moju viziju o Tebi kao skoro savršenoj ženi, koja zaslužuje da okupira naslovne strane svih modnih časopisa na tlu ove, ničije zemlje. Ne ljuti se što nisam imao malo više hrabrosti, Katarina. Što sam se uplašio i što sam pobegao glavom bez obzira iz malog, primorskog grada ne shvatajući da me niko, tako kao...
Ako odlučiš, da o meni govoriš, nemoj onako, kako bi o drugima govorio. Nema tako, šta da se kaže. Bolje misli na ćutanje potroši, nego da praznim rečima o meni, jezik o zube stružeš. Pusti druge, da pokušaju, nešto smislenije da kažu. Ako se odvažiš, da o meni govoriš, govori kao da sam tu. I da ću zauvek biti. Pod hipotezom da...
Dozvoli mi da Skliznem, ne Dozvoli da Padam, nasloni Svu Težinu na Liniju posred Leđa, posve Bez Svesti, stopi Se sa Crvenom Koja prekriva Krevet, pokriva Naša Lica, Uroni, dok Ronim i Tada uzmi Moju glavu i Kaži, Onako najmoćnije kaži Da me mrziš, Pa Pokazuj Do Jutra koliko me Jebeno voliš...
Imaćemo porodičnu trpezu i jednog belog psa Ručak u tri Za zajednički dan Dvoje dece I naš mali stan Puno smeha, Sreće, Uvek miran san Imaćemo noći S muzikom, uz vino Jednu našu pesmu, Il’ dve, Što pevaće nam fino Boemski ćeš pesme za mene da naručuješ Muziku kad častiš, Mene nežno poljubiš I neće biti takvog para, Kao što smo mi Nemoj da...
Želim da zabeležim Sve mirise Koji su okruživali moje i tvoje poznanstvo prizvuk kiše na kožnoj jakini italijanskog belog mošusa dodir blage anksioznosti neki parfem koji je nosio prolaznik miris lipe amfiteatra u kom sam pisala maturki sastav I onda tvoja kosa rano leto kasno proleće imala sam duge crvene nokte lepljiv sjaj koji mi je drugarica pozajmila zvuk taksija zveckanje alki tvojih narukvica ogrlica Nepravilnosti tvog lica zuba i brade Želim da ostane zabeleženo da...
Ti si jedina poezija Koja se udiše Slagalica koja se sklapa Nasumice Ti si moj oćutani odgovor Nadobudnom učitelju Koji prekorava -Naučiću te smislu tvoje vere -Verujem da hoćeš, oče Ožiljak na ruci Koja šara ožiljke Ti si posledica Budućih uzroka I dok vučji ego Cvili u mesečini Mrmljam sebi u nedra -Ja sam onaj Kojim bih mogao biti Autor: Predrag Milovanović Fotografija: weheartit.com ...
U vlastitoj bradi spremio sam serum smirenja zaplet dodira i ponešto topline. Malo prostora za tvoje dlanove. Onu klupu iz parka na kojoj smo sjedili zagrljeni i mnogo mnogo čuđenja...
Znaš zašto si jaka? Zato što nemaš, pred kime da budeš slaba. Ne znaš da se slomiš, među slomljenima. Ni da ih sastaviš, ne možeš, dok rastavljeni, ne primećuju, kako im duša niz grudi curi. Plakala bi pred njima, a oni da plaču, ne umeju. Jaka si, jer je lako, od tebe biti slabiji. Ti ne osuđuješ, ne kritikuješ, ne ocenjuješ, obezvređene. Ne upoređuješ se sa...