05 jul hajde sedi

hajde sedi
ali ne tu,
uvek sediš do mene
ovog puta sedi preko puta
želim da te gledam
molim te, samo ćuti
nije da ne volim tvoj glas
ali tvoje reči
previše bole
možda samo da mi čitaš
da, to je dobra ideja
možda da čitaš ono što sam ja pisala
možda ću po prvi put čuti svoje reči
sa tvojih usana
i tada shvatiti čega sve ima u njima
bola
nesigurnosti
čežnje
sramote
možda ću shvatiti da su moje sluge
a ne ja njima rob
ili je to loša ideja
jer… možda shvatiš
kome su upućene
nekome prošlom njemu
tebi
budućem
svima vama
ne…
loše je, stvarno jeste….
jer…
vidiš, dok tebe reči ubijaju
one mene leče
možda se pogrešno shvate
ali moje su…
zato je bolje
da sedimo i ćutimo i gledamo se
možda će tako manje boleti
ili se zavaravam
nisam ni ja mislila da to uradim
kažem
napišem
veruj mi
mogu pustiti
Damiena i Lisu i „Don’t explain“
i biće sve lakše
bolje
onda ću zaplakati
jer volim boju tvojih očiju
i pogled
i sad lažem i kažem
da je to zbog pesme
da su njih dvoje divni
a mi…
mi smo mogli biti još divniji
ćutim
ćutiš
u tu tišinu svašta stane
znamo
pravimo se da nije tako.

Autorka: Tamara Petković