Teško Sklapam rječi Kojim cu ti reći Da nisam kao drugi Ne drži Me mjesto Ja i dalje tražim To možda za neke Izmišljeno svjetlo Lagano Se krećem po mraku Po ulicma Po starim Pločnicima Lutam Prašnjavim cestama I skrivenim mjestima Zato me ne pitaj Zašto Ne mogu da stanem Zašto kraj tebe da ostanem Jurim svjetlo Tražim ga U dubokoj noći I nešto mi govori Da ću do njega doći Autor:...
Sedeli smo na ljuljašci i pili čokoladno mleko. Naše mesto u malom gradu, prepuno ljudi. Došla si iz Beograda. Meni se tada Beograd činio kao drugi svet. U pozadini se čula Lana Del Rej i pesma “Video games”. Ti se okrećeš i kažeš: “Kada porastem i budem neki veliki dr/mr...
„ Jesi li spremna ti za ovo?“ Pitanje u njenoj glavi odzvanjalo je toliko da joj se činilo da ga je izgovorila naglas. A nije smela. Sa usana je osećala miris labela od kupine koje je upravo namazala, dok je paralisano gledala odraz male, suncem obojene...
Ovih dana se internet usijao od rastanaka. Ljudi odlaze. Računam, to sigurno nije lako. Rešiti se. Otići. Pisati pismo o tome. Računam, najteže je opraštati se. Rastati se. I uopšte nije lako čitati ta pisma. Prvo te obuzme neka žalost. Pa pomalo slegneš ramenima. Onda te iz...
Nabasah na reč iz nemačkog fernweh- želja za putovanjem, poriv da kupite kartu da prve naredne destinacije. Bilo gde. Odmah. Skontah da me možda muči taj fernweh, ko će ga znati. Samo ne znam da li bih kartu u jednom pravcu ili povratnu...
najlakše je kad se ne sećaš da su ruke koje su dugo živele po tvojim prevojima bile znojave i hladne. rasle su iz lakata dugo, nezasite. najlepše je ne sećati se da su se hranile pigmentima, mada tužno i mada senovito. lako je: ćutali smo uvek kad bi se rožnati vrhovi prstiju...
Kako to misliš - zašto sam otišao pre kraja? Zar moram da ti objašnjavam šta bi se posle desilo? Posle, kad se sve završi. Svi ovi ljudi koje vidiš ovde, svi oni koji stoje gotovo nepomično i gledaju u istu stvar, u isto malo, svakodnevno čudo,...
Kad sam izlazila iz tvog stana iza sebe sam ostavila opuške u piksli, kapljice vina po stolu i izgužvani papir sa obavezama. Ispod crnog šešira sam se sakrila za tuđe poglede. Klizim u noć, a sasvim je svejedno da li ću skliznuti u taksi ili...
Prošao je još jedan dan. Došao je novi. Prošao je još jedan mesec, ali je opet došao sledeći. Prošla je godina, došla je druga. Kazaljke su okrenule jos jedan krug. Ne vraćaju se unazad.To nije njihova ruta. Imaju kartu u jednom smeru. Povratka nema....