29 okt Biću tu…

Onda kada  je ta noć drugačija od svih drugih… Onda kada se pomešaju ukusi strsti i tuge i peku po duši…  Onda kada ruke nemaju dovoljno zagrljaja za svu tu želju…

Čekao je da se okrenem. Čekao je da ga pogledam još jednom. Ja nisam. Nisam imala snage za to.
Video bi ih kako padaju, kako hrane zemlju po kojoj gazim teškim korakom i koja čuva moje stope samo za njega ispod ovog plavog neba, tako vedrog rano izjutra.

Jedino sivilo je izbijalo iz mojih očiju…

Nikada ne bismo izvagali čiji uzdah je bio dublji, čije srce se više steglo. Ćutke je rekao da voli i nikada puno nije pričao, a ja sam tako znala da razumem tu tišinu i posvetim se njoj. Samo je on znao da čitavu noć pretvori u par minuta. Samo je on znao kako je pripadati nekom, a biti svoj. Samo je on znao kako je lepo spavati na levom boku.

Ispekla sam zanat  odlaska. Samo, ovaj put je deo mene ostao sa njim. Ostao je tamo da čuva da čuva mesto za sreću.

Autorka: Maja Maslarević

Fotografije: weheartit.com